Торжествено светкована храмовна слава у насељу Шангај,
Батајница
Храм посвећен Светом Јовану Шангајском у насељу Шангај, за
чију локацију се постарала Општина Земун, прославио је у суботу 2. јула 2016.
храмовну славу.
У славу Господњу, а у част светитеља Јована Шангајског, савременика Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, Јована Максимовића, познатог ученицима достославне Битољске богословије у којој је између ратова једно време предавао, појало се једним устима.
Торжественом Литургијом је началствовао Његово
Преосвештенство Епископ сремски Василије. Саслуживали су архијерејски намесник
земунски протојереј-ставрофор Слободан Радојчић; протојереји-ставрофори: Славко
Зорица, инспектор богословија (Епархија далматинска), велики црквени неимар
Милорад Нишкић и Велизар Живановић; протојереј Жарко Барац; протођакон Радомир
Перчевић (Архиепископија београдско-карловачка) и катедрални сремскокарловачки ђакон Слободан
Вујасиновић.
Епископ сремски Василије је заблагодарио Господу и Светом
Јовану Шангајском на данашњем Богом
подареном светковању и дану у
којем се сви радујемо због настајања храма у славу и част овог Божјег угодника.
Наиме, за кратко време од освећења темеља (2014.) до данас подигнут је
величанствени храм у којем се већ изводе унутрашњи радови.
Својим изванредним појањем Хор Свети Андреј Првозвани из
Батајнице увеличао је литургијско сабрање.
После Свете литургије, на којој је верни народ приступио
Светотајинској Чаши - Причешћу, Преосвећени владика сремски Василије је
пререзао славски колач, док су друге славске колаче пререзали крстоносне проте
Велизар Живановић и Милорад Нишкић. Цела црква је данас појала небозмени тропар
Светом Јовану Шангајском.
Честитајући храмовну славу и свим свечарима овај богоугодни
дан, Епископ сремски Василије је произнео кратко житије овог човека Божјег, за
кога је његов савременик Свети владика Николај
Охридски и Жички говорио да је и онда кад је Јован Шангајски био професор Битољске
богословије а Владика Николај епархијски битољски архијереј - па су се добро
познавали - по свему био живи светитељ,
велики подвижник и духовник, а затим велики мисионар у Шангају и тако пројавио
речи јеванђеља у Кини, а потом у Америци где данас пребива његово нетрулежно
тело, у Сан Франциску. Владика је
изразио наду да ће честица моштију Светог Јована Шангајског стићи у овај храм и
бити уграђена у часну трапезу када храм буде освећиван.
Чудотворни Јован Шангајски је светитељ којем се обраћају за
помоћ и Руси и Срби и кога оба народфа доживљавају као свога, јер је уточиште
нашао у Србији и у Српској Православној Цркви после промена у Русији 1917.
Владика Василије је подсетио и на значај Првојерарха Руске Заграничне Цркве,
Блажењејшег Митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког 1863-1936),
који је Јована Шангајског увео у Цркву Христову као јерођакона, а потом као
епископа Руске заграничне цркве у Шангају.
За све верне је приређена трпеза љубави у парохијском дому
при храму Светог архангела Гаврила у Батајници.
Данашњем празновању придружио се Епископ новограчанички-средњозападноамерички Лонгин, који је пригодном беседом честитао
славу, заблагодарио на гостољубљу и добротољубљу Епископу сремском Василију,
чија су врата увек била отворена, посебно за пострадале и прогнане, за наше
Србе из расејања. Владика Лонгин је казивао окупљенима каква је то велика
радост када се посећује црква у Сан Франциску, поклања се Светом Јовану
Шангајском, и како је неисказива благодат када се служба Божја ту врши.
Данашњем сабрању присуствовали су многи свештеници из
Сремске епархије, добротвори, затим протођакон Радомир Ракић, главни и
одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; г. Градимир
Станић, управитељ Издавачке фондације и штампарије СПЦ Архиепископије
београдско-карловачке; г. Александар Шешељ, члан Општинског већа Градске
општине Земун са сарадницима, представници грађевинских фирми, као многи гости
из неколико оближњих места.
Домаћини данашњег сабрања били су пароси при овоме
храму: јереји Горан Цвијановић,
старешина храма, и Дарко Кончаревић. Велика им благодарност!
***
У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19.
јуна по старом календару) служио је владика Јован шангајски Литургију. По свом
обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у
парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону
Пресвете Богородице („Курскаја - Коренаја"). Пред њом се и упокојио.
О себи је написао следеће: "Откад знам за себе, желео
сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебиву
тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су
жртвовали свој живот за њу."
Приброј је збору светих (канонизован) 2. јула 1994. од
стране Руске заграничне православне цркве.
Нема коментара:
Постави коментар