-Велика је радост данашњег литургијског сабрања у овој подгорској светињи. Обасјани светлошћу Васкрсења Христовог, прославили смо њене патроне, Свете цара Константина – благочестивог владара који је чувеним актом Миланским едиктом (313. године) забранио прогон хришћана и његову мајку, ревносну хришћанку која је пронашла Часни Крст и подигла храм на Голготи и бројне друге храмове. Такође, први пут у овом манастиру имали смо и рукоположење. Протођакон Дарко Ђурђевић унапређен је у чин презвитера, део је празничног слова епископа Милутина.
-Отац Дарко је посебно радостан што се овај чин догодио баш
пред народом Божјим у његовом крају. Ви га добро и дуго знате. Од данас је
његова служба много већа и одговорнија. Узео је тежак крст. Свештенички позив
је један од најодговорнијих, иако га неки олако схватају. Он има част да чува и
сведочи веру Христову. Да буде вољен од Господа и поштован од свог народа.
Помолите се за њега да му Господ помогне у вршењу службе. Желим му многаја и
благаја љета, рекао је владика Милутин.
Исповедно писмо којим се утврђује достојност
новорукоположеног прочитао је духовник презвитера Дарка Ђурђевића
протојереј-ставрофор Зоран Јаковљевић, старешина храма Покрова Пресвете
Богородице, док је архипастирску грамату обнародовао јереј Саша Максимовић.
Без Васкрсења Христовог узалуд је рођење наше, живот и смрт
наша. Узалуд је све наше, туђе, свачије... Да нису веровали у Васкрсење
Христово, дванаест простих рибара – апостола из Галилеје не би успели да својом
речју и љубављу покрсте читав свет. Многи свети мученици не би певајући ишли на
страдање. Наш Свети Сава не би успео да препороди многобожачки народ... Један
од највећих примера вере у Васкрсење Христово јесу Свети цар Константин и
његова мајка Јелена које данас прослављамо, беседио је, по благослову владике
Милутина, свештеник Дарко Ђурђевић.
-Сви знамо како је цар Константин кренуо у борбу са царем Максенцијем
да покори "вечни град" Рим. То је била борба са ониме што је Рим тада
представљао – језгро паганства и безбоштва. Цар Константин сања чудан сан –
крст на небу, уз поруку "Овим Побеђуј!". Крст је највећи симбол и
знак васкрсења јер нам је оно управо крстом даривано. Крст је пехар победе над
смрћу. Зато ми, драга браћо и сестре, носимо крстове око врата и постављамо их
на наше храмове као најгласније говорнике Васкрсења Христовог... Крстом је
побеђен наш највећи непријатељ, а то је смрт. Тиме ће и сваки други непријатељ
бити побеђен – објаснио је о. Дарко Ђурђевић спасоносну силу крсног знамења,
која је довела до војне победе Светог Цара Константина, а Хришћанима донела
слободу да у својој вери живе. На примеру Цара Константина, истакао је о. Дарко
Ђурђевић, можемо видети да је спасење доступно сваком. Цару, војнику, богатом,
сиромашном... Бог не гледа на те разлике и врата спасења отвара свима, без
обзира на завршене школе и стечене друштвене положаје.
За трпезом љубави, настојатељ манастира Светог Цара
Константина и Царице Јелене архимандрит Данило (Јокић) заблагодарио је свима
који су били део свечаности, нарочито владики Милутину, чијом заслугом је
некадашња парохијска црква у Плушцу претворена у манастир. -Поштујемо га као
архијереја и духовног родитеља, који ревнује за цркве и нарочито за манастире.
Овај крај је захваљујући њему добио манастир. Народ се одавде исељава. Свака
три месеца по један дом бива затворен. Манастир је ту да се у њему молимо Богу
за опстанак народа. Да допринесе одржању вере, која је овде одувек била јака...
Манастир је на лепом месту. Звона се чују до Осечине. На службама увек има
верника. Дао Бог да овде долазите што чешће! Оставите своју тугу, проблеме и
невоље, а одете одавде оздрављени и радосни – поручио је архимандрит Данило
(Јокић), настојатељ манастира Светих цара Константина и царице Јелене. Он је
срдачно честитао недавни избор за Епископа аустралијско-новозеландског
архимандриту мр Силуану (Мракићу) и унапређење у свештенички чин Дарку
Ђурђевићу, којим је крунисана овогодишња прослава патрона подгорског манастира.
Извор: Епархија ваљевска
Нема коментара:
Постави коментар