уторак, 24. мај 2016.

Празник после поста

О томе како треба исправно провести радосне дане Светле седмице и не изгубити оно што је задобијено у данима Великог поста, подсећа протојереј Олег Стењајев.

Христос Васкрсе!

Васкрс је најважнији празник у источној, хришћанској, православној традицији. Са чиме је то повезано? Када је Господ наш Исус Христос умро на Крсту, и Његови непријатељи и Његови пријатељи били су у ишчекивању хоће ли примити Бог Отац ту Жртву. И када је Бог Отац васкрсао Свог Сина у Духу Светом и Сам Син Божији устао из гроба силом ипостасног Божанства, то је било сведочанство да је Жртву за наше грехе и преступе Бог примио. Христос је васкрсао, то јест Он је Тај, «Који би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше» (Рим. 4:25).

«Када говори о нашој вери, апостол такође говори о неисказаном човекољубљу Бога, Коме се он увек обраћа, износећи на средину крст...Приметите, на који начин, указујући на узрок смрти, апостол је претвара у доказ васкрсења. „Због чега је Христос распет?“- питаш се. Не због сопственог греха, што се види из Његовог васкрсења. Да је Он био грешан, како би васкрсао? А ако је васкрсао, јасно је, Он није био грешник. Ако није био грешник, зашто је распет? Ради других. Ако је за друге, онда је, без сумње, за њих и васкрсао. Како не би приговарао: Како можемо да се оправдамо с обзиром на то да смо криви за толико мноштво грехова, апостол указује на Оног, Који је опрао све грехе да би утврдио своје учење о оправдању како вером Аврама, којом се Аврам оправдао, тако и вером у спасоносно страдање којим смо се ми ослободили од грехова. Говорећи о смрти Христа, он говори и о васкрсењу. Христос није умро да би нас подвргао казни и осуди, већ да би нас спасио. Јер је Он умро и васкрсао управо због тога да би нас учинио праведнима» (Јован Златоуст, светитељ. Омилије на Посланицу Римљанима).

«Крштени у Христова страдања добили су толико опроштаја својих грехова...После васкрсења сви, крштени до и после, били су оправдани установљењем вере у Тројицу, примивши Свети Дух, Који је знак верујућима да су они деца Божија...Страдањем Спаситеља је побеђена смрт која је пре господствовала због греха, али се није осмелила да влада над онима који су оправдани» (Амвросиаст. Коментар на Посланицу Римљанима).

Током протеклог поста многи од вас, браћо и сестре, врло су се добро подвизавали. Неки су то чинили први пут у животу. Неки су први пут у животу одржали континуитет у посту. Али, постоји озбиљна опасност: у периоду после Васкрса многи се толико раслабе да током Светле Седмице губе све оно што су постигли у Великом посту.

«И (то) је сасвим праведно. Јер ако се неко, једном се ослободивши од порока, не уразуми, упашће у нешто још теже од пређашњег... Будући да се мора уразумити из два разлога: јер је пре страдао и био избављен (од тога). Постоји и трећи важан разлог-опасност да упадне у нешто још горе. Међутим, ни један од ова три разлога није довео ни једног од њих ка исправљању. Лукави дух је пребивао у њима и онда када су били надничари у Египту и живећи по египатским законима и обичајима били пуни сваке нечистоте. А када их је Мојсије избавио и када су добили као путоказ Закон, који је призивао ка светлости истинског Богопознања, скверни и нечисти дух се удаљио (од њих). Али пошто нису поверовали у Христа, бес их је опет напао, јер је пронашао срца њихова празна и неиспуњена никаквим благочешћем, као да је унутар било све пометено и уселио се срце. Јер као што Свети Дух када види да срце човечије није испуњено никаквом прљавштином, улази, обитава и почива у њему, исто тако чини и нечисти дух који воли да пребива у душама безаконика» (Кирил Александријски. Коментари на Јеванђеље по Матеју)

Током поста неко је кренуо интензивније да посећује храм, неко је читав пост изучавао Свето Писмо, читао псалме цара Давида и редове из Светог Јеванђеља...Празнично расположење није увек расположење које нас може сачувати од лакомислених поступака.

Хајде да погледамо шта је говорио Сам Господ преко пророка Исаије: „Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.“ (Ис. 1: 13-14)

„Како је онде врлина праведника начинила од дима и смрада благоуханије, тако је овде порочност оних који приносе жртву начинила тамјан одвратним за мирисање. Дакле, молим вас, трудимо се да у свему показујемо потпуну благонаклоност. Она је узрок свих добара. Благи Господ обично не обраћа пажњу толико на наше жртве, колико на унутрашњу благонаклоност са којом их чинимо, и судећи по томе, или прихвата или одбија нашу жртву. Дакле, било да се молимо, или постимо, или дајемо милостињу (јер су то наше духовне жртве), или чинимо неко друго духовно дело, радићемо све то са искреном благонаклоношћу како бисмо задобили достојан венац за труд“ (Јован Златоуст, Омилије на Књигу Постања)

То јест, празник ће за Господа бити нешто одбојно, чак и оптерећујуће уколико не будемо духовно сазревали током празновања, ако се, напротив, раслабимо и изгубимо све оно што смо достигли и задесимо се у још горем стању од оног у којем смо били пре почетка поста или празника. Познавао сам једног мушкарца који врло добро кренуо у подвиг поста. Имао је проблема са алкохолом и сва околина је гледала како је он издржавао у посту. Он је био јунак целе парохије. За њега су се молили и мирјани и свештеници и сви смо се радовали због њега. Виђали смо га трезног у храму, са светлим лицем. А онда, када је наступио празник-експлозија емоција, осећања, почели су да га позивају на послужење. Тај мушкарац се препао и рекао: „Ја вероватно не смем.“ Али су га сместили за сто. И авај: изгубио је све оно што је задобио.

Док још трају радосни дани Светле седмице, хајде да се не опуштамо много. Будимо трезвени као што пише у Светом Писму: „Будите тријезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.“ (1Пет. 5:8).

„То, да (ђаво) по свој земљи под небеским сводом тумара и лута као бесан пас, тражећи кога да прождере, сазнајемо из онога што је написано у књизи о Јову (Јов, 1: 6-7)“ (Василије Кесаријски, Проповед о одбацивању света).

Зато је наш задатак да сконцентришемо све напоре на то како бисмо до празника, у време празника и после празника остали верни Христу и Његовим заповестима.

Осећај да живимо у присуству Бога не треба да нас напушта ни у данима празника.

„Јер он говори: у вријеме најбоље послушах те, и у дан спасенија помогох ти. Ево сад је вријеме најбоље, ево сад је дан спасенија!“ (2Кор. 6:2).

Према томе, време поста је време исправљања, време црквених празника. То је време духовног уздизања, а не духовног пада и време после празника, после поста- је време припреме за следећи пост, јер је пост истинско пролеће за људску душу, то јест такво стање, када живимо са потпуним осећајењем пребивања у присуству Бога. И то осећање не треба да нас напушта ни у празничним данима, нити у данима поста.


Протојереј Олег Стењајев
Са руског Ива Бендеља 
Православие.ру

Нема коментара:

Постави коментар