недеља, 22. мај 2016.

Монашење у манастиру Светог Стефана у Сланцима

Монаштво је лепота, најдивнији цвет, драги камен и украс Цркве

У навечерје празника Светог славног апостола Јована Богослова, у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима, надомак Београда, свечано вечерње богослужење служило је више свештеномонахâ из неколико Епархијâ наше помесне Цркве, а у молитвеном присуству Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и господе Преосвећених Епископâ британско-скандинавског Доситеја, будимског Лукијана и топличког Арсенија.

Повод за овако свечано сабрање било је примање монашког пострига нашег драгог брата Синише Кнежевића, студента четврте године Православног богословског факултета Универзитета у Београду. У тренутку милозвучног појања стихире „Похитај да ми отвориш очинско наручјеˮ, приклониви главу своју, а привођен од свог духовног оца епископа Лукијана, брат наш Синиша приступио је тајни неба и земље, полагању монашких заветâ.

По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, пострижен је руком Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија добивши име Варнава, по Светом добропобедном свештеномученику Варнави, Епископу хвостанском, великом угоднику Божјем и страдалнику за веру Христову чије свете мошти из беочинске обитељи сијају небеским сјајем просвећујући све крајеве земље српске.

Мноштво свештеникâ, монахâ и верног народа Божјег - а међу којима већина студенти Православног богословског факултета, као и уредник Информативне службе Српске Патријаршије протођакон Радомир Ракић - молитвено је учествовало у овом небеском догађају, када један од нас на себе прима равноангелни чин и предаје целога себе Господу. Чину монашења присуствовао је и архимандрит Данило (Љуботиња).

„Светлост монасима су ангели, а светлост људима у свету су монаси“ - каже Свети Јован Лествичник, а брат наш, сада монах Варнава, знајући ове дубоке речи и слушајући своје срце и имајући неизмерну љубаву према Господу који га је призвао, определио се да свој живот саобрази ангелском животу како би преко њега светлост монашког живота осењивала и свакога од нас, просвећујући нас светлошћу богопознања. Велике су и речи блаженог Јеронима, који богомудро о монаштву вели: „Монаштво је лепота, најдивнији цвет, драги камен и украс Цркве“, а велика је и наша духовна радост што постадосно богатији за још једног војника војске Христове.

Након овог сабрања Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије поучио је монаха Варнаву подсећајући на величину и значај свештеномученика Варнаве Хвостанског, као и на мисионарске подвиге Светог апостола Варнаве, сарадника апостола Павла и покровитеља Кипарске Цркве. Он је посебно поздравио мајку монаха Варнаве Љиљану и упутио јој речи подршке.

Ово молитвено торжество је настављено трпезом хришћанске љубави која је припремљена трудом и љубављу братије сланачке обитељи, којом духовно руководи високопреподобни архимандрит Андреј. Духовни отац монаха Варнаве Преосвећени Епископ будимски г. Лукијан предочио је присутнима - а трпезарија је била испуњена верним народом, првенствено студентима - животни пут младог монаха (рођеног 1993. године у Окучанима), а који ће делати на ползу Цркве Христове у Богом спасаваној Епархији будимској.

Спасавај се у равноангелском чину, драги брате Варнава, и помени нас!

Бранислав Илић, студент Православног богословског факултета у Београду, фото: Страхиња Крагуљ





Извор: СПЦ

Нема коментара:

Постави коментар