Митрополит Порфирије посетио парохије у Словенији

Архијерејска Литургија у Крању. Митрополит Порфирије посетио Јасенице.

У другу недељу Васкршњег поста, 14/27. марта 2016. године, када наша Света Црква врши свештени спомен на Светог и Богоносног оца нашег Григорија Паламу, Архиепископа солунског, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у Крању. Митрополиту су саслуживали протојереј-ставрофор Будимир Галамић, парох крањски, презвитер Бранислав Тодорић, парох крањски, и ђакон Зоран Радић.

Митрополит Порфирије се обратио прусутнима пригодном беседом тумачећи јеванђелску перикопу. Митрополит је нагласио да се налазимо у другој недељи свете Четрдесетнице: -Полако се приближавамо празнику који показује да живот има смисао, да је Господ Исус Христос Син Божји победио смрт, да је смрт обеснажена, да је изгубила своју снагу у Њему, али и за свакога ко је у заједници са Њим. Зато овај пут јесте пут ка том празнику, али истовремено и припрема за тај празник. Припрема својих духовних, унутарњих очију, да се на исправан и аутентичан начин препозна шта је то што нам Господ нуди. Зато постимо јер је Црква усторојила пост знајући да је потребно да се сретнемо са Њим и да бисмо упознали Њега и његову Тајну. Потребно је да чистимо своје биће од страсти, а пре свега од егоизма, од самољубља, од гордости. Пост је, дакле, период у којем ми најпре уздржавајући се од мрсне хране, вежбамо своју вољу да бисмо  се уздржавали од сваке лоше и зле помисли, помисли која искључује сваког другог, која мрзи другог, помисли која не прихвата другог који је наш ближњи.

Митрополит је нагласио да се у Јеванђељу, које је прочитано на светој Литургији, описује шта је то права вера и колика је њена снага: -У јеванђељској причи се описује да је Господ видевши веру ове четворице, који су донели петог који нема веру, а болестан је због грехова својих, исцелио због вере ове четворице. Шта нам то открива? Ми овде сабрани смо вером у Христа. Открива нам да вера није само појединачна снага и сила једнога човека, која га спаја са Богом. Вера је пре свега сила заједнице... Из ове приче видимо да ми својом вером не требамо да тражимо добра за себе, не треба само у своје лично име да се обраћамо Богу, него стога што верујемо ми ми смо ту веру од Бога као дар добили, и због те вере имамо одговрност и за друге. Нашом вером, нашом заједничком вером и нашом молитвом која происходи из те вере за другога, Госопод може да исцели и другога који је наш ближњи.

У недељу, 27. марта 2016. године, после свете Литургије у Крању, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије посетио је место Јесенице у Словенији, како би се сусрео са нашим верницима у вези са будућим богослужбеним местом које треба да се оснује у том малом и прелепом градићу на северу Словеније.

Митрополит Порфирије се присутнима обратио у оближњој градској сали и захвалио свима што су се одазвали позиву и покренули иницијативу за оснивање новог богослужбеног места.

Митрополит је у пригодној беседи подсетио на смисао хришћанског живота и постојања, али и о проблеме са којима се сви као људи сусрећемо: -Ми људи нисмо само телесна бића него и духовна и из тог разлога Црква постоји у свету. Црква постоји не зато да би сачувала некакве обичаје народне, не зато да би била простор очувања фолклора и традиције народа. Црква постоји зато што човек има потребу за смислом постојања.  Црква постоји зато што човек има потребу да кад страда и кад му је тешко пронађе смисао у томе, да кад воли и кад се радује, то не буде разуздано и површно и хистерично радовање, него да и у томе нађе истински и прави смисао. Црква постоји и зато што човек носи у себи потенцијал живота и створен је за живот, али постоји и смрт. Црква постоји дакле да би дала одговор  на то питање. Црква не постоји да би сачувала један народ, други, трећи па и српски народ. Она наравно као секундарну последицу има и све ово што сам поменуо. Када смо духовно утемељени у Цркви, онда ћемо ми чувати своја предања и свој народне обичаје на прави начин. Зашто? Зато што је Црква темељ, она је фундамент. Она је основ сваке врсте самосвести и идентитета, зато што је човек је пре свега духовно биће.

Одмах после тога митрополит Порфирије је у пратњи верног народа обишао цркву која би у будућности требала бити богомоља наше заједнице у Јесеницама.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска