Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије данас (13.12.2015.) је служио Свету Архијерејску Литургију у храму Светог пророка Илије у Ђеврскама. Обративши се присутнима Епископ Фотије подсетио је на житија двају светитеља које на овај дан празнујемо, Светог апостола Андреја Првозваног и Светог Акакија Синајског.
Као ученик Светог Јована Крститеља, Свети Андреј сусрете се са Господом Христом и одмах у Њега поверова. Он пође са Исусом и са собом поведе и свога брата Петра. Узе за мислију да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, потом у земљама Дунавским, у Русији и око Црног мора и на послетку у Епиру, Грчкој и на Пелопонезу. Широм овим земаља први апостол Христов преведе много народа у веру и постави им свештенике и епископе. За време својих пропутовања он учини многа чуда у име Христово и придоби многе за Господа, а међу њима и брата и жену царског намесника Егеата. Овај се због тога разјари и нареди да се Свети Андреј стави на страшне муке, а потом распне на крсту. Пострада тако овај велики угодник Господњи, али и у смрти остаде веран Христу, проповедајући корисне поуке народу који се ту беше окупио. Зато га Господ награди и на његов крст паде светлост тако јака да се није могло у њега гледати. Обасјан и у молитви овај свети мученик предаде тако душу своју Господу, а иза њега на Земљи остадоше многа добра дела о којима се и данас говори.
Житије Светог Андреја учи нас истрајности и чистоти срца у
вери Христовој, а Свети Акакије пример је скромности, трпељивости и послушања.
Као монах на Синају имао је он једног злог и строгог старца који га је стално
мучио и то не само грдњама и укорима, него га и бијаше сваког дана. Свети
Акакије никада се није жалио, а када би га ко срео и упитао за модрице и ране
увек би одговарао да је добро. После дванаест година таквог живота упокоји се
овај трпељиви човек и би погребен. Скупише се оци и духовници на гробу његовом
не верујући у вест о смрти тако младога човека и један од њих упита:
"Акакије, јеси ли ти умро?" Из гробнице се утом зачу глас говорећи:
"Нисам умро оче, јер послушноме је немогуће умрети." Покаја се тада
његов старац и затражи келију поред гроба Акакијевог, па у њој проведе остатак
свога живота земаљског молећи опрост за неправду коју је овом светитељу
наносио.
Научи нас тако Свети Акакије великој врлини послушања која
је посебно важна у за оне у монашком чину, али и за свакога човека, рекао је
Епископ Фотије. Пут смирења и послушања је царски пут којим сви треба да идемо,
јер ћемо се тако спасити од духа бунта и рушења правих вредности који нам се
често намеће. Епископ Фотије је захвалио свима који су помогли да се свети храм
у Ђеврскама уреди и ослика и честитао оцу Ђорђу Веселиновићу који је на
данашњој Литургији одликован чином протојереја.
Извор: Епархија далматинска
Нема коментара:
Постави коментар