Избор режима - ЦРНА/БЕЛА страна

Претражи овај блог

четвртак, 5. новембар 2015.

На празник Светог апостола Јакова у Саборном храму у Подгорици одслужена Јаковљева литургија

У четвртак, 5. новембра (23. октобра), 23. седмице по Духовима, на празник Светог апостола Јакова – брата Господњег – Првог епископа Јерусалимског, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Јаковљева Литургија – Литургија Светог апостола Јакова.
Јаковљевом Светом Литургијом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин секретар Саборног храма, уз саслужење протојереја Бранка Вујачића као и јереја Николе Пејовића и протођакона Владимира Јарамаза.

Након читања паримија, Апостола и Светог Јеванђеља, што је већ карактеристично за типик Јаковљеве Литургије, вјерном народу се пастирским словом обратио настојатељ Цркве Светих Новомученика Момишићких и парох момишићки – јереј Никола Пејовић.
Наиме, отац Никола  је у својој бесједи говорио о смислу, поретку и поријеклу Јаковљеве Литургије као и о самој присутности једног начина у устрепталости тога сусрета са Господом, које је управо карактерисало и одликовало прве вијекове живота Цркве.
Односно које је одликовало прве хришћане.
„Ова древна Литургија, она нас подсјећа на Светог апостола Јакова – брата Господњега, првог епископа града Јерусалима.
Она (Литургија) иако има елементе оних каснијих дјелова литургије, који су се задржали и у литургијама Светог Јована Златоуста и Светога Василија Великога, које се најчешће служе у православном свијету, оне ипак показују да се ова Литургија служила до касно, да се она ево служи и до дана данашњега и служиће се ако Бог да, до краја свијета и вијека.
Ова Литургија и поредак ове литургије показује нам и даје нам обрисе како је то литургија изгледала у првим вијековима.
Својим молитвама, преузношењем – јектенијама, начин на који су оне формулисане, једноставношћу одише ова Литургија и она нам показује да Литургија почиње оним дијелом који зовемо : „Литургија ријечи.“
А то показује да Господ у кога ми вјерујемо и Бог кога ми исповједамо, није Бог који је продукт нашега знања, нашега ума, наше врлине на крају крајева и наше мудрости.
Него да је то Бог који нам се открио.“
Након поучне и надасве празничне бесједе услиједила је Света Тајна Причешћа.
Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број присутног и сабраног вјерног народа у овоме Светоме храму.

Борис Мусић










Извор: Митрполија црногорско-приморска

Нема коментара:

Постави коментар