Иако је имао тридесет година, старац Евстратије није имао
браду. Након што се његов старац упокојио у катизми Пресвете Тројице, у
манастиру Светог Павла, тј. у месту где се налазе многе пећине, он је прешао у
Кавсокаливију. Овдашњи старац је одбио да га задржи, јер оци нису желели да
међу њима буде неко ко је без браде. Евстратије је упорно преклињао. Те ноћи
служили су бдење у част Пресвете Богородице.Ујутро се - гле чуда! - на Евстратијевом лицу појавила брада, јер је благодарио и прослављао Пресвету Богородицу. Међутим, оно што највише чуди јесте чињеница да је, како је време пролазило, његова брада све више расла и на крају досегла до земље!
***
Године 1864., Свету Гору посетио је Хусни-паша, управитељ
Солуна. Будући образован човек, желео је да посети Протат. Тамо је, између
осталог, видео и фреске на којима су изображени преподобни Онуфрије и Петар
Атонски. Међутим, паша није веровао да су њихове браде биле толико дуге да су
досезале до земље, какве су биле приказане на фресци. Оци су га уверавали да је
то могуће и, као доказ, довели су дугобрадог старца Евстратија. Зачуђени паша
рекао је на турском: „Афендерисин ефендилер”, што значи „Опростите, господо!”
***
Била је Месопусна недеља 1750. г. Калуђер Макарије из скита
Свете Ане тешко се разболео и био је на самрти. Он је имао изврсног и чудесног
послушника, оца Теоктиста који је, између осталог, те године вршио и службу
скитског парадикеоса.
Након Божанствене Литургије, о. Теоктист осетио је велику
забринутост. Требало је да пронађе једну рибу за свог многопоштованог старца и
да му скува супу од које би мало ојачао. Отишао је до скитског пристаништа, али
оно је било потпуно пусто: није било ниједне барке, ниједног рибара. Море је
било узбуркано. Истог тренутка притекао је молитви. Пао је на колена и почео да
преклиње божанску прародитељку, Свету Ану, заштитницу скита.Не беше још ни окончао молитву када је спазио да се у
таласима праћака једна велика риба! Начинио је знак крста у том правцу и -
чудесна су дела Твоја, Христе Царе наш - таласи су избацили ту рибу на обалу!
Његова радост и благодарност биле су неописиве. Истог
тренутка зграбио је рибу и пожурио у кириакон,
где је његов старац био прикован за постељу. Скувао је супу и нахранио
свог старца, који је од тог тренутка био исцељен. Оним што је преостало угостио
је монахе и мирјане који су тога дана били у манастиру. Они су признали и
казивали како никада у свом животу нису јели укуснију рибу него што је била та,
коју је Бог послао.
Старечник
#старечник, #starecnik,
Нема коментара:
Постави коментар