У суботу, 20. јуна у цркви Цетињског манастира на
Ћипуру биће сахрањени земни остаци 23 митрополита Зете и Црне Горе, који
су извађени из гробова осамдесетих година прошлога вијека приликом
археолошких истраживања на овом локалитету.
Свету заупокојену литургију са свештенством ће служити Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, са почетком у 8 часова.
У времену од саздања старог Цетињског манастира на Ћипуру 1484, до разарања 1692. године у њему је,према постојећем каталогу – диптиху, столовало 25 митрополита зетских, црногорских и приморских:ВИСАРИОН I (1484–1491), ПАХОМИЈЕ I (1491), ВАВИЛА (1494), ГЕРМАН II (1496), РОМАН (1520), ПАВЛЕ (1530), РОМИЛ I (1530–1551), ВАСИЛИЈЕ I (1532), НИКОДИМ (1540), МАКАРИЈЕ (1550–1558), ДИОНИСИЈЕ (1558), РОМИЛ II (1559), РУВИМ I (1561), ПАХОМИЈЕ II (1568–1573), ГЕРАСИМ (1573), ВЕНИЈАМИН (1582–1591), СТЕФАН (1591–1593), РУВИМ II (Његуш) (1593–1639), МАРДАРИЈЕ I (1637 -1647), ВИСАРИОН II (1647–1654), МАРДАРИЈЕ II (1654–1661), РУВИМ III (Бољевић) (1662–1685), ВАСИЛИЈЕ II (Вељекрајски) (1685),ВИСАРИОН (Бориловић, Бајица) (1685–1692) и САВА (Очинић, Калуђеричић) (1692–1697)
Сасвим је извјесно да је у оквиру старог Цетињског манастира на Ћипуру, као сједишта Митрополије, сахрањено 23 од 25 митрополита зетских, црногорских и приморских јер не постоје расположиви материјални докази, као ни било какво народно предање, да су сахрањени негдје друго.
Познато је само да је митрополит Рувим III (Бољевић) сахрањен у манастиру Горњи Брчели и митрополит Сава (Очинић, Калуђеричић) (1692–1697) у манастиру Добрска Ћелија, гдје се привремено налазило сједиште Митрополије послије разарања старог до обнове Цетињског манастира од стране митрополита Данила Петровића.
Р.В./Ј.М.
Извор: Радио Светигора
Свету заупокојену литургију са свештенством ће служити Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, са почетком у 8 часова.
У времену од саздања старог Цетињског манастира на Ћипуру 1484, до разарања 1692. године у њему је,према постојећем каталогу – диптиху, столовало 25 митрополита зетских, црногорских и приморских:ВИСАРИОН I (1484–1491), ПАХОМИЈЕ I (1491), ВАВИЛА (1494), ГЕРМАН II (1496), РОМАН (1520), ПАВЛЕ (1530), РОМИЛ I (1530–1551), ВАСИЛИЈЕ I (1532), НИКОДИМ (1540), МАКАРИЈЕ (1550–1558), ДИОНИСИЈЕ (1558), РОМИЛ II (1559), РУВИМ I (1561), ПАХОМИЈЕ II (1568–1573), ГЕРАСИМ (1573), ВЕНИЈАМИН (1582–1591), СТЕФАН (1591–1593), РУВИМ II (Његуш) (1593–1639), МАРДАРИЈЕ I (1637 -1647), ВИСАРИОН II (1647–1654), МАРДАРИЈЕ II (1654–1661), РУВИМ III (Бољевић) (1662–1685), ВАСИЛИЈЕ II (Вељекрајски) (1685),ВИСАРИОН (Бориловић, Бајица) (1685–1692) и САВА (Очинић, Калуђеричић) (1692–1697)
Сасвим је извјесно да је у оквиру старог Цетињског манастира на Ћипуру, као сједишта Митрополије, сахрањено 23 од 25 митрополита зетских, црногорских и приморских јер не постоје расположиви материјални докази, као ни било какво народно предање, да су сахрањени негдје друго.
Познато је само да је митрополит Рувим III (Бољевић) сахрањен у манастиру Горњи Брчели и митрополит Сава (Очинић, Калуђеричић) (1692–1697) у манастиру Добрска Ћелија, гдје се привремено налазило сједиште Митрополије послије разарања старог до обнове Цетињског манастира од стране митрополита Данила Петровића.
Р.В./Ј.М.
Извор: Радио Светигора
Нема коментара:
Постави коментар