Покрет за неутралност Црне Горе свој пројекат „Прољеће неутралности“ отпочео је трибином у Дворцу Краља Николе у Бару 28. марта 2015. године. На овој трибини говорили су: Миленко Јовановић из Мировног покрета „Не у НАТО – не у рат“, координатор НВО „Број 19“ Мирсад Кургаш и барски свештеник Јован Пламенац. Модератор трибине био је Марко Милачић, новинар и извршни директор Покрета за неутралност Црне Горе.
Свештеник Јован Пламенац на овој трибини казао је сљедеће:
Хоће нас у НАТО, силом на срамоту
Улазак у НАТО је непосредна опасност која се надвила над народом Црне Горе. Не кажем „над влашћу“, не кажем „над Државом“, него „над народом Црне Горе“.
Покушаћу да објасним зашто је улазак Црне Горе у НАТО опасност за њене житеље, и зашто сматрам да Црна Гора треба да буде неутрална држава.
Кажу анкете да је 60 одсто житеља Црне Горе против уласка у НАТО. То значи да референдум, изјашњавање народа да ли хоће у НАТО не би донио жељени резултат заговорницима увођења Црне Горе у овај војни савез. А улазак Црне Горе у НАТО здушно заговара црногорска власт.
Е, како сада то: Црна Гора је демократска држава, њену власт народ бира на демократским изборима, као одраз своје воље, и према прокламованим начелима демократије, људи на власти заступају интересе оних који су их изабрали, дакле већине грађана. А имамо ситуацију да у Црној Гори власт хоће у НАТО, а већина народа неће! Како сад то?
Да би ову нелогичност разумјели, потребно је да разумијемо демократију.
Проблем је у томе што ми мислимо да је демократија владавина народа, да је то оно из школе, када народ влада сам собом, након разних краљевина, царевина и осталих тиранија, у досадашњем току цивилизације најсавршеније уређење друштва.
У ствари, демократија је – фарса. Управо они чија је ударна песница војни савез у који црногорска власт хоће да нас угура силом на срамоту демократију, тај експеримент из доба старе Грчке, довели су до савршенства злоупотребе.
У пракси, демократија је сљедеће: Ако вам кажу да је то Сунце, па чак и ако вам га покажу, знајте да је – Мјесец. И обратно.
„Благодети“ врједносног система оних чија је НАТО ударна песница куса већ добар дио свијета, па и ми овдје.
Како прво, ми живимо у илузији да смо некога изабрали на власт. И нашу власт, као и многе друге, изабрали су моћници овога свијета, они који своју моћ на глобалном плану црпу уз свог огромног капитала. И овдје на власт могу доћи само они који ће да раде у њиховом интересу. А избори? Те детаље су им препустили да ријеше како знају. Новац? Ево новца, само то ријешите.
Већ годинама гледамо како то рјешавају овдје. Уочи избора бјесомучна кампања, асфалтирање неколико путева, отварање неког погона… То је оно видиво. А невидиво: куповина личних карата, куповина гласова (новцем, брашном…), уцјене послом, допуштање већих послова бизнисменима у замјену за гласове њихових радника до којих се опет долази уцјенама… На тај начин су спровели и референдум о независности Црне Горе. Да је било потребно да 60 одсто грађана Црне Горе гласа за независност, и то би остварили. Само што би их знатно више коштало.
А претходно су овај народ довели до толике биједе да многима пуно значи та врећа брашна коју им дају за глас. Уништили су привреду ове земље, приватизацијама по упутству својих ментора, чија је ударна песница НАТО. Данас у Црној Гори рентабилно послује једино Тунел „Созина“. И можда понека кафана, трафика…
Комунисти су послије Другог свјетског рата са села довели народ у фабрике. Тако су људе учинили егзистенцијално зависним од плате коју су им они давала. А села су запустјела. Са њима и индивидуална слобода.
Ови данас отишли су на виши ниво: угасили су фабрике. И раднике везали за свој интерес. У том процесу сами су се убрљали, сасвим довољно да учврсте своју зависност од својих ментора чија је ударна песница НАТО, и којима посао завршавају управо такви, убрљани, које могу да процесуирају покажу ли само трунку нелојалности.
На тај начин, гушењем производње, и тржиште је ослобођено за свјетске компаније, које овдје више немају домаће конкуренције.
Кажу нам да смо мала земља, да морамо у НАТО да би могли мирно да спавамо.
Није то било тако давно када нам је НАТО долазио у походе. За 78 дана убили су нам, са безбједне висине, око хиљаду војника и око двије хиљаде цивила, међу њима и дјецу, ранили око 6 хиљада људи. Оставили су нам пустош: порушили путеве, мостове, школе, болнице, манастире… У тадашњој Савезној Републици Југославији направили су штету од више десетина милијарди евра.
Нијесмо им ми били први. Почев од педесетих година прошлог вијека, као и 1999. нама, демократију су утјеривали: Кореји, Гватемали, Индонезији, Куби, Конгу, Перуу, Лаосу, Вијетнаму, Камбоџи, Гренади Либану, Ел Салвадору, Никарагви, Либији, Ирану, Панами, Авганистану, Ираку; некима и по више пута, да утврде градиво. Главна брига за демократске слободе у овим држава увијек је падала на Шерифа, на САД. Али, ишао је Шериф и сам у те „узвишене“ мисије.
Сјетимо се само што су направили од Ирака, нормалне државе. И дан-данас, откако им је НАТО утјерао демократију, тај народ преживљава пакао. За Либију се НАТО побринуо такорећи јуче. Сада је та уређена држава, богатог народа, сва у ритама. Њеног вођу су растргли. Демократски, наравно. А компаније чија је НАТО ударна песница запосјеле су нафтна налазишта у Либији. Наравно, демократски.
И Авганистанцима је, откад им је НАТО утјерао демократију, живот потпуно измијењен. Данас у Авганистану 300.000 дјеце користи наркотике.
Талибани су у Авганистану били скоро сасвим прекинули производњу хероина. И онда се догодио онај фамозни терористички напад у Њујорку, 11. септембра 2001, када су срушене двије куле. То је приписано Ал-Каиди. Како Талибани нијесу могли, или хтјели, да Америци испоруче Осаму бин Ладена, већ након мјесец дана кренуо је напад на Авганистан. Врло брзо им је утјерана демократија и производња хероина је почела вртоглаво да расте.
НАТО је Косову донио ту једнострано проглашену независност. Сада се 70-80 одсто авганистанског хероина за Западну Европу преноси преко Косова. НАТО је ту одмах успоставио базу, Бондстил, и нарко бизнис је осигуран.
Ево како је НАТО усрећио народ на Косову:
У вријеме своје кампање „ослобађања“ Косова од Србије НАТО је на Косово изручио велику количину осиромашеног уранијума, свог нуклеарног отпада. Једноставно, паковали су га у бомбе и са безбједне висине темељно „ослобађали“ Косово. Данас је на Косову далеко више болесних од карцинома него прије бомбардовања.
И тамо је, као и у Црној Гори, уништена привреда. Људи су остали без посла. Итекако је развијен бизнис са хероином, али ту ангажман добијају заслужни, борци. Као и у Колумбији, у бизнису учествује више нарко картела, па су и сукоби међу њима неминовни. На Косову је завладао немир.
Косово данас има бруто национални приход као Папуа на Новој Гвинеји и слично. Уз шверц дроге, корупција, безвлашће, криминал, шверц оружја и трговина људима на највишем су нивоу у Европи. Тако се каже у извјештају „Еуропола“.
За веома кратко вријеме на Косову је умногоме уништено највеће благо тог народа – породица. Наталитет је опао, велики број младих користи наркотике, у безнађу глувари по кафићима, жене се проституишу… Тамо више нема јаке породице. Али има – демократије. Захваљујући НАТО-у, наравно. И по његовој мјери.
Свједоци смо, ових дана људи масовно напуштају Косово. Тамо им нема живота.
„Основни извор свјетског проблема у вези са наркотицима не налази се у Кабулу, него у Вашингтону“, каже бивши канадски дипломата професор Питер Дејл Скот.
Ето, само бацимо поглед около, не морамо даље од Косова, па ћемо видјети што НАТО доноси својим штићеницима. Миран сан, је ли?
Врједносни систем оних чија је НАТО ударна песница код нас је већ увелико заживио. И сада у Црној Гори имамо раслабљену породицу, обиље криминала, велики број зависника од наркотика, општи промискуитет који за посљедицу има велики број неожењених и неудатих, а и ако се склопе бракови многи бивају разведени и, као највећу пошаст, само Бог зна колики број абортуса.
Убити дијете у мајчиној утроби данас је легитимно, па и у црногорском законодавству (питање је само до којег мјесеца старости фетуса). То је представљено правом мајке да располаже својим тијелом. Као да је дијете дио њеног тијела.
Данас у свијету далеко већ број људи бива убијен још прије рођења, него што пострада у свим елементарним непогодама, болестима, саобраћаним несрећама и НАТО кампањама. Посебно употребом контрацептивних средстава за жене, када дијете бива убијено у првим данима свог живота.
Прихватањем овог врједносног система, који је одређен разним „људским правима“ као фарсом, као средством за уплитање, па и војну интервенцију, у независним државама, запали смо у духовно ропство. Наше душе на тај начин поробљавају они чија је НАТО ударна песница.
Уласком у НАТО ставили би „тачку на и“ своје пропасти.
А, ево, видите како планирају да нам то ураде:
Владин тим чији је посао да спроведе кампању у Црној Гори којом би овдашњи народ убиједио да је за њега добро да му НАТО чува миран сан, за циљну групу свог дјеловања одредио је „необразоване, сиромашне, жене и Србе“.
Гдје који евро, гдје врећа брашна, гдје припријетити, гдје обећати посао и, рачунају, обезбиједиће већину на евентуалном референдуму за улазак у НАТО. Тако су на власт дошли и тако ту остају, тако су државу направили, и тако хоће да нас подведу НАТО-у. И то називају демократијом. И то им демократијом сматрају они којима хоће да нас подведу. Ужас!
Видео: Крсто Пламенац
Фото: Андреа Радовић
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар