Суботица – Ово више није кријумчарење људи, ово пре личи стампедо, описује ситуацију један од државних службеника који се свакодневно среће са проблемом илегалног преласка државне границе Србије са Мађарском.
Гранични појас око Суботице постао је готово „пешачка зона” у којој већ с првим сумраком групе људи крећу на територију Мађарске, па се догађа да током ноћи више десетина људи пређе границу. Међу њима већину чине косовски Албанци којима је циљ да се домогну неке од земаља Европске уније, првенствено Швајцарске, Немачке и Белгије, где их обично чека родбина.
Гранични појас према Мађарској, откако је последњих 10 година постао и последња баријера ка Европској унији, непрестано илегално покушавају да пређу разне групе емиграната.
Претходних година они су углавном стизали из ратом захваћених азијских и северноафричких земаља. У Основном јавном тужилаштву у Суботици кажу нам да се у последњих пола године слика на терену мења и да више од половине оних који покушавају да имигрирају чине косовски Албанци.
Косовски медији јављају да свакодневно, посебно у вечерњим часовима, између пет и 10 аутобуса креће са Косова и Метохије пут Мердара, а одатле ка Суботици. Осим аутобусима, на хиљаде људи свакодневно се и приватним путничким и комби возилима упућује у неизвесност убеђени да је и она боља од онога што имају на свом родном прагу.
Једна од вила на Палићком путу постала је последњих месеци позната као сабирно место за косовске Албанце који желе да оду у Европску унију. Према подацима до којих је дошла „Политика”, ову вилу држи особа која се раније бавила кријумчарењем људи, одлежала је чак и затворску казну за то, а сада се здушно посветила новом пословном аранжману обезбеђујући преноћиште онима који желе да оду из земље. Већ поглед на травњак испред виле сведочи да ономе ко је изнајмљује није циљ да привуче туристе,пошто изгледа као збег. Разбацана пластична амбалажа, кесе, изгубљена рукавица, каиш, папири.... и мушкарци који стоје у дворишту и пуше.
На појаву непознате особе из виле истрчава млађи човек у црној јакни, са минђушом у уху, и изнервирано тражи да се новинар удаљи. Истим повишеним тоном обраћа се на албанском и групи мушкараца који су наишли, а судећи по покретима руке и чињеници да се низ пут формирају нове групе, тражи да се и они удаље од виле. Пошто је након „добар дан” и „молим вас” исцрпљен разговор на српском језику, он настоји да на енглеском незваног посетиоца убеди да се ту не дешава било шта незаконито:
– Они само преспавају, ми их не питамо куда даље иду, овде је све легално, нећемо проблеме са полицијом.
Напомиње како све више људи долази, па како немају могућности да их све сместе, шаљу их у друге виле.
Решеност његових привремених гостију да се пробију на Запад не може да поколеба ни хладна киша која се полако претвара у снег. Дуж Палићког пута формирају се групе од по десетак људи, које крећу ка граници. Не носе већи пртљаг, само ранчеве и понеку врећицу. Међу њима има и жена, али и сасвим мале деце коју родитељи држе у наручју. Одбијају сваки разговор, понашају се као да не разумеју питања и само одвраћају „Хунгари”, не желе ни да поверују у информацију новинара да до границе има бар још 20 километара. На наше покушаје да успоставимо комуникацију реагује један старији човек који нам потврђује да разуме српски језик, а на питање због чега тако масовно одлазе одговара: – Иди па питај власт у Приштини. Они знају. Због сиромаштва, чега другог!
Бар још пет вила на Палићу у последњих пола године бележи знатан промет захваљујући ноћењима косовских Албанаца. Како су „Политици” објаснили, они формално заиста само пружају услугу лицима која се званично сматрају грађанима Србије и ту се крећу с личном картом и папирима добијеним на граничном прелазу Мердаре.
Посао се разгранао и неким суботичким таксистима који их превозе до Палића, али и од Палића до пограничног појаса. Покушавајући да стигну до друге стране границе, косовски Албанци истовремено стижу и с оне стране закона. У пограничном појасу преузимају их они који добро знају терен, углавном локалнижитељи којима су позната места где међа пролази кроз шумски појас око града. Они, по правилу у овом ланцу кријумчарења људи, обично и први буду ухваћени.
У Основном јавном тужилаштву у Суботици за „Политику” кажу да је само у јануару ухапшено више од 20 ових „водича”. Запрећена санкција за кријумчарење до пет особа је и затворска, али и условна казна, а за више од петоро људи минимум је годину дана затвора. Међутим, зарада коју могу да остваре за неке је изузетно примамљива – од 150 до 300 евра по особи коју преводе преко границе. Због тога након сваке акције полиције, која се неретко одвија у сарадњи са мађарском страном, на место ухапшених дођу нови.
Мађарске пограничне службе добро су опремљене термо-камерама које бележе кретање људског тела у мраку, те пресрећу ове азиланте у пограничном појасу или их хватају чим пређу на територију Мађарске. Ипак, ко се затекне ноћу на путу између пограничних места Ашотхалом и Морахалом, мора опрезно да вози због колона косовских Албанаца који пешке иду дуж пута.
Ултрадесничара Ласла Тороцкаја, градоначелника Ашотхалома, сеоцета поред границе, наљутио је оволики прилив азиланата, па је затражио подизање ограде између Србије и Мађарске. Овај кандидат партије Јобик добио је подршку готово две трећине мештана. Њему је иначе у два наврата због туча и изгреда забрањен улазак у Србију. За Радио Слободна Европа он је изјавио: „Ако се нешто не промени, постоји само једна могућност која може да нам обезбеди сигурност, то је подизање ограде дуж границе. То не би била обичнаограда, већ као на мексичкој граници. Треба поново да се уведе граничарска служба која би патролирала поред ове ограде.”
Уколико ухвати илегалне госте, мађарска полиција их смешта у центре за азиланте. Како преносе медији, од почетка 2015. мађарске власти примиле су готово 13.000 захтева за азил, а током читаве 2014. било је 43.000 захтева. Број тражилаца азила нагло је скочио од септембра до децембра, када је поднето око 21.000 захтева. Агенција Ројтерс пренела је податак да је током јануара око 10.000 косовских грађана тражило азил у Мађарској, док је током 2013. године примљено 6.000 таквих захтева. Повећање броја тражилаца азила повезује се са ублаженим путним прописима којима се грађанима Косова омогућује да дођу до граница ЕУ преко Србије.
Александра Исаков
----------------------------------------------------------------------
Стефановић: 60.000 Албанаца жели пасоше Србије
Србији je у овом моменту поднето око 60.000 захтева косовских Албанаца за издавање пасоша, рекао је јуче министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.
„Имамо 60.000 и више захтева Албанаца са Косова и Метохије за издавање пасоша наше државе”, рекао је Стефановић и додао да то тумачи као жељу Албанаца да Србија буде њихова земља.
„Већи број Албанаца жели да призна Србију као своју земљу. Ја то тумачим тако”, истакао је Стефановић.
Министар је саопштио да је полиција у последњих 48 сати ухапсила 290 особа које су покушале да пређу границу Србије у намери да илегално оду у земље Европске уније. „У последњих неколико дана алармантно је увећан број особа које хоће илегално да пређу на територију Мађарске”, указао је министар и прецизирао да су против 256 особа поднете прекршајне пријаве, а да су против 15 кријумчара поднете кривичне пријаве.
Стефановић је, са амбасадором Шведске Кристером Аспом потписао Протокол о спровођењу споразума Србије и Европске заједнице о реадмисији лица која незаконито бораве, прецизирајући да се у овом моменту око 1.500 особа из Србије пријавило за азил у Шведској. Од тог броја, 95 или 96 одсто биће враћено у земљу.Амбасадор Шведске, како преноси Танјуг, указао је да у његовој земљи постоји велики број „лажних азиланата”, не само из Србије, и да највећи број њих буде враћен у Србију, односно да веома мали број захтева бива прихваћен.
Управа граничне полиције појачала је контролу границе са Мађарском и активно сарађује с колегама како би спречила мигранте из Сирије, Авганистана, али и са Косова и Метохије, да илегално прелазе државну границу. Начелник одељења у Управи граничне полиције МУП-а Митар Ђурашковић изјавио је за Танјуг да су у октобру прошле године евидентирана 32 илегална преласка границе са Мађарском особа са подручја КиМ, док је у јануару ове године ухваћено њих 656.
Ђурашковићје навео и да та статистика показује две ствари – мере које предузима МУП на спречавању илегалних прелазака државне границе, „али и услове (у државама ЕУ), који очигледно погодују држављанима Србије (Албанцима) са КиМ и који њих очигледно стимулишу да мигрирају”.
„Разлози су економски, а најчешће одлазе у Немачку, Француску, Шведску, Швајцарску”, рекао је Ђурашковић и подсетио да су у току 2014. припадници МУП-а открили 9.014 особа у илегалном преласку државне границе.
Албанци са подручја Косова и Метохије, преко административне линије уз потврду легално улазе на подручје централне Србије, а крше закон када илегално покушају да пређу границу са Мађарском како би наставили пут даље ка државама ЕУ. Та потврда је једно од решења предвиђених Бриселским споразумом, али је реч о договорима које је својевремено са Приштином и Бриселом постигао још Борко Стефановић.
Користећи ову потврду, држављани Косова могу да уђу на територију централне Србије, а у Мађарској их примају са њиховим пасошем. У пракси се показало да европске земље веома брзо утврде податке о било којој особи, и чији је држављанин, чак и ако она код себе нема никакве документе. У случају да је реч о држављанима Србије са Косова и Метохије, на њих се примењује споразум о реадмисији, што значи да ће, у случају тражења азила, по скраћеној процедури аутоматски бити враћени назад. Србија је примљена на листу сигурних земаља, што је неопходан услов за белу шенген листу.
Држављани земаља које нису на листи сигурних земаља, као што је Косово, добијају могућност да најмање шест месеци живе у земљи у којој траже азил, све док се одлучује о њиховом захтеву. Они од државе домаћина добијају одређена средства за живот, њихова деца имају право да иду у школу, а у неким земљама чак могу и привремено да се запосле.
Б. Билбија
----------------------------------------------------------------------
Бекство у дубоким чизмама
Договором о слободи кретања постигнутим у Бриселу, између Београда и Приштине, пронађен је модел да Албанци са Косова и Метохије који не поседују личне карте које је издао МУП Републике Србије, могу путовати преко територије централне Србије.
Када грађанин Косова с личном картом на којој пише република Косово дође на пункт српске полиције, то јест административни прелаз између КиМ и централне Србије, полицајац је дужан да му изда потврду која у основи замењује његову личну карту и претвара је у статусно неутрални документ. На том папиру на ћириличном писму пише: „Министарство унутрашњих послова (издавање овог документа не прејудицира статус), Документ о уласку и изласку”, остало су лични подаци. Упадљиво је да нема државних симбола и из њега се јасно види да је то у надлежности Министарства унутрашњих послова које грађанину омогућава кретање на територији за коју су они одговорни.
На косовској личној карти, у одредници држављанство пише „косовар”, као и у „екстракту”, косовском документу за малолетне особе који замењује извод рођених и држављанство. Са „екстрактом”, о чијој примени и значењу је „Политика” раније писала, није могуће уопште прећи прелаз, па превозници који албанске породице са децом ових месеци пребацују на Запад, упозоравају родитеље на ове детаље, а они који су до краја укључени у овај процес саветују да путници обују дубоке гумене чизме у којима је лакше прећи војвођанско блато и домоћи се мађарске територије. Тако се у неким аутобусима могу видети бројни путници са гуменим чизмама за пецање. Чизме су у неким случајевима повод да полицајац испитује путника, мада су приштинске власти са Мердара прекјуче вратиле неколико аутобуса.
Договор о слободи кретања имао је и друго лице када су Срби у питању. За оне којима су српске косовске власти, на пример СУП Приштина, Пећ, Гњилане, издале личну карту косовски полицајци су на прелазу исписивали потврде које су имале циљ да кориснику омогуће кретање на Косову. Ово се односило и на остала места централне Србије, с тим што је тај папир наглашавао све атрибуте и симболе самопроглашеног Косова.
Албанци у Приштини различито виде ову миграцију. Старији и запослени говоре, како „млади неће да раде” и како су због тога „села на Косову остала пуста, и сви хоће да живе у граду”. На питање шта могу да раде, и да ли се од рада на селу може живети, нико нема одговор. Млади одговарају да не могу сви бити запослени по бутицима за мизерне плате, а власт не покреће широку акцију против исељавања, јер већином одлазе гласачи ратног вође и бившег премијера Рамуша Харадинаја и присталице екстремног покрета „Самоопредељење” Албина Куртија.
„Косово није добро за живот”, најчешће је образложење, а бројеви Националног института за јавно здравље Косова говоре да су они забележили пораст оболелих од карцинома за 50 одсто, пренела је „Коха диторе”. С друге стране, у гласинама и незваничној комуникацији на Косову и Метохији међу Албанцима, влада мишљење да је Немачкој потребна млада и јефтина радна снага и да се цео овај процес одвија уз њен благослов, што подстиче младе не грозничаву сеобу. Како год, агенције Уједињених нација већ деценију у својим годишњим извештајима процењују и упозоравају да већина албанског становништва одмах жели да напусти Косово. Зато сви који могу користе своју шансу, укључујући и стотине хиљада оних који већ имају српске пасоше.
Ж. Ракочевић
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар