Ваљево – Колико је међу народном цењен свети отац Јустин Поповић (1894–1979) најбоље је потврдила јучерашња светковина преноса његових моштију у нову цркву на простору порте манастира Ћелије. Неколико хиљада верника, свештеника и грађана стигло је на ово свето место из свих крајева земље, али и са Свете горе, из Грчке, Русије, Кипра, Швајцарске, Немачке, Црне Горе, Републике Српске до Америке. Свету архијерејску литургију уз овај велики чин служили су патријарх српски Иринеј и епископ Епархије ваљевске Милутин, уз саслужење бројних епископа и свештенства.
И пре канонизовања у свеца, професор догматике, филозоф православља, мислилац, саветник и добротвор аве Јустин је био уважаван и поштован како у круговима СПЦ-а тако и међу верницима и интелектуалцима. Једино се није допадао комунистичкој власти због које је управо у келијама манастира Ћелије у кањону реке Градац био у изолацији пуних 30 година. О громадној духовној и свеколикој осталој величини оца Јустина говоре његова бројна дела сабрана у 33 тома од генијалних рукописа „Житија светих” преко „Светосавља као филозофије живота” до„Пута богопознања”. С професором Браниславом Петронијевићем оснивач је Филозофског друштва Србије, био је одличан пријатељ с Браниславом Нушићем, а често му је у госте долази још као млад студент и интелектуалац академик Владета Јеротић. Радо је водио разговоре и давао савете из науке и живота свима онима који би у његову испосницу.
Импресиониран бројем верника и високих званице које су јуче стигле у Ћелије, српски патријарх Иринеј је овај догађај означио као васељенски за све православне хришћане.
– Данас читава православна васељена гледа овде, зато смо благодарни Богу и његовом дару. Свеци су највећи дарови божји једноме народу и ми имамо много разлога што смо подарени великим личностима из наше цркве и наше историје. Данас нас је сабрао и сакупио свети аве Јустин који је свој народ више десетина година учио, штитио и саветовао, али и упозорио ако погреше како би их вратио на прави пут. Христов и Божји. Има ли неког другог пута којим треба да пођемо осим пута Христовога, пута светосавскога, пута Светог оца Јустина и других светих угодника међу којима је са ових простора и Свети отац Николај? Има ли већег Божјег дара од тога – казао је српски патријарх Иринеј, додајући да уз такве духовне и световне громаде не треба превише да нас брину свакоразна пророчанства од оних како ћемо пропасти или нестати.
Тробродна, одоносно троолтарна црква где ће почивати мошти Светог Јустина Поповића урађена је по пројекту архитекте професора др Предрага Ристића, а највећим делом зидана је од прикупљеног новца из Фонда аве Јустина продајом његових књига које су штампане на неколико десетина језика.
Б. Нововић
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар