11111111111111

Претражи овај блог

понедељак, 8. април 2019.

ВЕЛИКИ ПОСТ - ВЕЖБАЊЕ У ВРЛИНАМА

Пост рађа Пророке. Ојачава моћне. Умудрује законодавце. Наоружава јунаке. Вежба борце. Одбија искушења. Станује заједно са трезвеношћу и чистотом. У ратовима чини подвиге а у време мира учи тиховању. Освећује посвећене и усавршава свештенике. Нико не може да се приближи Жртвенику и да заврши божанску Литургију, а да претходно није постио.

После поста од четрдесет дана удостојио се пророк Илија да се сретне са Господом лицем у лице. После поста васкрсао је умрло дете и показао се јачим од смрти. После поста затворио је небо да не пада киша за три и по године. То је учинио да би омекшао тврдокорност срца Израиљаца који су се били предали разврату и безакоњу. Тако је изазвао принудни пост у целом народу, док се не покају и исправе своје грехе, који су проистекли од удобног и разнеженог живота.

Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде, поучио је чак и лавове да посте. Гладни лавови нису га растргли, као да је имао тело од камена или бакра или неког другог тврдог материјала. Пост је ојачао тело Пророка и учинио га неповредивим за зубе звери, као што боја чини гвожђе неповредивим за рђу.

Св. Василије Велики, , О посту

У закону је Бог заповедио синовима Израиљевим да сваке године дају десетак од свега што стекну. Чинећи тако, они су примали благослов на сваку своју делатност. Знајући то, свети апостоли су усхтели да нам, ради помоћи и благочинства нашим душама, предају нешто веће и узвишеније, наиме да подамо десетак од дана нашег живота, да их посветимо Богу, како би се благословила сва дела наша и како бисмо сваке године били помиловани за све грехе у току целе године. И одлучише да освете ових седам седмица поста... Временом су расудили да додају још једну седмицу, наиме, да би се они којима предстоји да ступе у подвиг поста уходали и привикли, и да би указали почаст броју посне свете четрдесетнице коју је постио Господ наш...

Ава Доротеј, Поука XIX (О светим постовима)

Разрастају се славословља и песмопјенија, милостиње и молитве којима се благи Бог наш умилостивљава и приклања ка милосрђу умирујући душе наше и дарујући нам отпуштање грехова у оној мери у којој се ми искрено обраћамо Њему. Припаднимо к Њему са страхом и трепетом уз обећање да ћемо оставити своје лоше навике... Будимо усрдни у псалмопевању и службама црквеним, пажљиво се трудећи да упознамо Слово Божије. Јер како се тело храни хлебом, јача и расте, тако се и душа храни Словом Божијим. Чинимо стално коленопреклоњења (метаније), свако по својој сили и колико му је одређено... Једни другима помажимо јер неко је немоћан, а други је пак силан. Не будимо непокорни, будимо добри, послушни, богоглагољиви, мирни, снисходљиви, милосрдни, кротки, благопокорни, испуњени милости и благих плодова.

Св. Теодор Студит,

Поука у среду прве седмице поста

Мада је постио два дана у седмици, онај еванђелски фарисеј није од тога имао никакве користи, јер је његов пост био помешан са гордошћу и осуђивањем ближњег. Значи ли то да пост не доноси никакву корист? Међутим, колико је пост користан онима који га савршавају богоугодно и како доликује, показали су Мојсеј, Илија и Сам Господ.

Мојсеј је савршавао четрдесетодневни пост на гори (разбудите, молим вас, своје умове, и успните се, кад вам је дато време за то, заједно са Мојсејем на гору, код Бога, да бисте се посредством тога, као по путу, узашли до Христа Који, међутим, не обитава на гори него на небесима и полази заједно са нама). Мојсеј је, дакле, савршавао четрдесетодневни пост на гори, и према Писму, видео Бога, али не у загонеткама него у откривењу, беседио је с Њим и разговарао као што се разговара са пријатељем. Бог га је поучио, па је и сам Мојсеј друге поучавао о Њему...

Св. Григорије Палама, 6. Беседа

(која побуђује на пост, која је била изговорена

у прву недељу Великог поста)

Циљ је богочовечанске културе: преобразити не само човека и човечанство, већ кроз њих и сву природу. Но, како се постиже тај циљ? Једино богочовечанским средствима. A то су еванђелске врлине: вера и љубав, нада и молитва, пост и смерност, кротост и жалостивост, богољубље и братољубље. Практиковањем ових врлина изграђује се богочовечанска, светосавска култура. Упражњавајући ове врлине, човек прерађује душу своју из ружне у лепу, из мрачне у светлу, из грешне у свету, из тамолике у христолику. И тело своје претвара у рам, у који урамљује христолику душу своју.

Св. Ава Јустин Поповић,

Светосавље као философија живота

Пост је израз нашег стварног смирења, одсуства уверености у саме себе и сопствене врлине, и истовремено, сведочанство наше истинске слободе да се отворимо пре свега за разумевање сопствених немоћи и осећање греховности пред благодаћу која нам је дата и пред дуготрајним трпљењем Божијим. Тако пост задобија духовне размере и његови плодови јесу духовна постигнућа (Мт. 4, 4). Он је супротност стомакоугађању и пијанству, који се ослањају на самозадовољство и апсолутизам природе и на њено отуђење кроз чулно уживање и телесно мудровање.

Протопрезвитер Михаил Кардамакис,

Подвиг и пост (Православна духовност)

Иако пост у почетку узрокује слабост, касније ће се испоставити да нам омогућује да мање спавамо, да бистрије размишљамо, да делотворније радимо. Многи лекари потврђују да периодично упражњавање поста доприноси телесној хигијени. И мада захтева истинско самоодрицање, пост не подразумева насиље над нашим телом – напротив, он доприноси његовом здрављу и уравнотежености. Већина људи, који живе на Западу, обично једе више него што је потребно. Пост ослобађа наша тела од бремена прекомерне тежине и чини да она буду наши сатрудници у молитви, бдењу и одговарању на позив Духа.

Мати Марија и Епископ Калист Вер,

Смисао Великог поста

Ако је Велики пост човеково поновно проналажење властите вере, он је такође његово откривање живота и његовог божанског смисла, његове свете дубине. Уздржавањем од хране поново откривамо њену сласт и поново се учимо како да је примамо од Бога са радошћу и захвалношћу. Скраћујући музику, забаву, разговор и површну „друштвеност” поново проналазимо крајњу вредност људских односа, људског рада, људске уметности. И све ово поново откривамо једноставно стога што проналазимо самога Бога — што My се враћамо, a кроз Њега враћамо се свему оном што нам је Он дао у својој љубави и милости. И тако, на Васкрс увече певамо:

„Све је данас испуњено светлошћу, Небо и земља и подземље. Зато цела творевина нека светкује Христово васкрсење; У њему се утврђујемо.

He лиши нас овог очекивања, Човекољупче!“

Протојереј Александар Шмеман, Велики пост

МОЛИТВА ПОСТА

Од свих химни и молитава за време поста, једна кратка молитва може да се означи као молитва поста. Предање је приписује једном од великих учитеља духовног живота – Св. Јефрему Сирину... Ова се молитва чита два пута на крају сваке службе у посту од понедељка до петка (не суботом и недељом, јер службе у ове дане нису по обрасцу посних служби)...

Зашто ова кратка и једноставна молитва заузима тако важно место у целокупном богослужењу за време поста? Зато што на јединствен начин набраја све негативне и позитивне елементе покајања, образује, да се тако изразимо, „подсетник“ за наш индивидуални подвиг у посту. Подвиг је усмерен најпре у правцу ослобођења од неких основних духовних болести, које се нам формирају живот и онемогућавају нас чак и да почнемо да се окрећемо Богу...

Протојереј Александар Шмеман

УБЛАЖАВАЊЕ ПОСТА

Црква је одредила тешким болесницима – од туберкулозе, шећерне болести и других тешких хроничних болести –  да могу држати онај најблажи пост, на риби и зејтину читаво време, исто тако жене трудне и које доје, такође тешки радници и престарели. Зато не претеривати, ако је немоћан човек да држи сувише строг пост и да на тај начин онемоћа још више...

Патријарх српски Павле,
Пут у живот



ВЕЛИКОПОСНА МОЛИТВА СВ. ЈЕФРЕМА СИРИНА

Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми.

Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави – даруј мени, слузи Твоме.

Да, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.




Извор: Православље

Нема коментара:

Постави коментар