Сада ћу рећи неколико речи о скромној и нападној одећи.Тело је видљиви део душе (управо сазнавши то, познати рок музичар К. Кинчев је престао да украшава тело новим тетоважама). Украшавајући своје тело, одевајући га, жена као да открива неки део онога што се крије у њеној души. На пример, помоћу козметике покушава да доцрта свој лик до идеала који је себи задала.
Многим девојкама се допада да помоћу нескромне одеће, кокетирања, потврђују своје самопоуздање, “побеђују» а затим «одбацују» своје жртве. Такво понашање је веома опасно у свим односима.Читао сам причу о једној девојци која је волела да се подсмева мушкарцима. И једном су је верујуће рођаке скоро насилно одвеле у Тројице-Сергијеву лавру. И овде, у храму, она је видела младића неземаљске лепоте, који не само да је није примећивао него је чак гледао у страну. Девојку је то буквално разбеснело. А затим је сазнала да је младић слеп. И тада ју је спопао велики стид, схватила је сву глупост свога понашања.
Млади људи, који бирају сапутницу за живот и мајку будуће деце, треба да обрате посебну пажњу на спољашњи изглед и понашање своје изабранице. А девојке које се спремају за удају, треба да знају да мушкарац са озбиљним намерама тешко да ће повезати живот са непоузданом кокетом. Напомињем значајне речи апостола Павла: Да не буде ваш украс ни лепа коса, ни лепа одећа него унутар срца човек у нетрулежној лепоти кротког и ћутљивог духа … (1 Пет 3, 3–4).
Многе жене маштају о удаји. И то је сасвим јасно: тежња ка удаји и материнству је у суштини природе сваке жене. Али веома је опасно стремити томе по сваку цену. Може цео живот постати несрећан.
Неке девојке, посебно оне које се ближе тридесетим, мисле да ће живот побећи ако се брзо не удају. И то неважно за кога: за пијаницу, неверујућег, чак наркомана, само да се удају. Протојереј Аркадиј Шатов је рекао паметне речи: «Много је боље никада се не удати, него се удати лоше».
Говоримо само о правилима за жене, а мушкарце смо оставили по страни. Младићима желим једно: да буду мушкарци. Главна болест савремене омладине је инфантилност, страх од одговорности. И као последица тога - пропадање институције брака.
Наша беседа долази до краја, и ја хоћу још мало да говорим о једном веома озбиљном проблему. Велики број младих људи мисли да је заједнички сексуални живот потребно почети пре брака. Ако се покаже да не одговарамо једно другом у том погледу, сматрају они, разићи ћемо се.
Рећи ћу једно: број «пробних бракова» расте, а број развода се не смањује, већ расте. Још да не говоримо да такав став може довести до озбиљне грешке. На пример, млади људи су решили да «покушају», није им успело, и разишли су се. А «неуспех» је могао да се деси из много разлога, од којих је та врста неусаглашености на последњем месту.
Хармонични интимни односи су веома сложена, танка ствар, и они се могу створити само у временски дугом заједништву људи који се воле, који веома добро познају особине и жеље оног другог. Ево зашто млади треба да се чувају до брака.
Настало је такво време, када људи због одвојености од вере и традиције праве многе грешке, нису могли да се сачувају у чистоти и целомудрености. Али Божанска благодат немоћног лечи и празног испуњава. Господ помаже сваком човеку који му се искрено обрати. Само је потребно да се очисти кроз покајање, исповеди се и сам пожели да се промени.
Ако сте решили да повежете свој живот са неким човеком, онда га никако не треба корити због прошлости.
Наша тема је период до брака и може се назвати генералном репетицијом, припремом за брак и провером осећања. Женик и невеста треба још пре венчања да науче да са воле, праштају, радују једно другом, моле се једно за друго. Када сам рукоположен у свештенички чин, свештеник који ми је саслуживао ми је рекао: «Не стичи лоше навике, труди се од самог почетка да све радиш добро и правилно, касније ће ти бити лакше».
То се може рећи и за породични живот. Још пре брака треба учити како правилно изградити своје односе.
Ничег се не бојте. Човек, ступајући у супружнички савез, испуњава Божју заповест: Није за човека добро да буде сам (Књ. Пост. 2, 18), и ако он измоли од Бога помоћ и ако су његове намере искрене, Господ ће му обавезно помоћи.
Превела мр Ж. Манчић
(Из књиге свештеника Павла Гумерова «Мала Црква», коју је објавио Сретенски манастир 2008г.)
Нема коментара:
Постави коментар