Википедија пуна скривених реклама и неистина

Велике фирме попут „Дајмлера” све чешће откривају „Википедију” као платформу за изношење непотпуних или нетачних информација о својој историји и пословању

Берлин – Некада веома популарне, најчешће луксузно уређене, енциклопедије и лексикони полако али сигурно већ годинама нестају са полица књижара.

Ко у данашње време нешто жели да сазна, једноставно оде на интернет и отвори бесплатну и свима приступачну „енциклопедију” „Википедију”. Само на њеној немачкој страници може се у међувремену наћи више од 1,5 милиона чланака. С обзиром на толики број текстова и велику читаност и популарност, чињеница да „Википедија” постаје све занимљивија и разним предузећима, нимало не чуди, анализира Дојче веле.

„’Википедија’ је једноставно један изузетно велик извор знања на интернету. Иако је донедавно била доста занемарена, предузећа, њихова одељења за односе са јавношћу и рекламе све је више откривају”, каже новинар Марвин Опонг, аутор недавно објављене књиге „Скривени ПР на ’Википедији’”.

„За сваки концерн или предузеће, могућност појављивања на овим страницама је врло привлачно и атрактивно. Док су раније штампани лексикони и енциклопедије били ’непоткупљиви’, то се за ’Википедију’ због њене отворености и приступачности свима не може рећи”, тврди Опонг.

„Циљ ’Википедије’ је изградња једне врсте онлајн енциклопедије знања којој доприносе разни аутори волонтери, који за своје ангажовање не добијају новац”, стоји, примера ради, на једној од немачких страница ’Википедије’. Другим речима, позван је свако ко то жели да допринесе развоју онлајн енциклопедије, и то без обавезне регистрације.

Ову слободу користе многи, а ни злоупотребе нису ретке. Напротив.

Критички или непопуларни садржаји на страницама које информишу о појединим фирмама једноставно се могу избрисати, а конкуренција приказати у најгорем светлу. Сопствени производи приказују се често бољим него што јесу – у сваком случају бољим од оних других. Примери овакве праксе могу се пронаћи на страницама „Викискенерса”. Овде се промене које се унесу могу идентификовати уз помоћ ИП адреса одређених предузећа.

Тако је према наводима „Викискенерса”, 2005. на страници фармацеутског концерна „Боехрингер” из Ингелхајма једноставно уклоњен производ „агент-оранж”. То је учинила сама фирма. „Агент-Оранж” су као оружје током рата у Вијетнаму користили припадници војске
САД – последице по здравље вијетнамског становништва се могу осетити и данас.

Током рада на књизи и истраживања које је спроводио, Опонг је наишао на чудне наводе и манипулације код појединих чланака на „Википедији”.

„Приметио сам да су преко ИП адреса које припадају концерну ’Дајмлер’ избрисани подаци у вези са прошлошћу предузећа – конкретно чињенице да је ова фирма током Другог светског рата запошљавала присилне раднике”, каже аутор.

У „Дајмлеру” негирају његове тврдње и кажу како они нису никоме дали налог за брисање поглавља о пословању компаније у време нацизма у Немачкој.

Управо због тога што „Википедија” постаје све значајнија, према мишљењу Опонга, потребно би било увести више отворености. „У међувремену се подаци, који се налазе на ’Википедији’, цитирају чак у немачким судовима. То ме је јако изненадило”, каже он додајући да би било корисно и да „шефови ’Википедије’, отворено изнесу своје интересе”, које засигурно имају.

До сада транспарентност није била обавезна приликом уноса садржаја на ове странице, али то би се свакако морало променити. „Будући да је реч о енциклопедији човечанства, требало би предузети све како би ’Википедија’ постала не само слободна и отворена, већ и објективна”, каже Марвин Опонго.


Извор: Политика