Божићни пост: Вратити устремљеност ка Богу

28. новембра почиње Божићни пост. О смислу поста смо писали више пута, али како показује искуство, верујући људи и даље имају питања о посту. Јер, неки православни хришћани посте по први пут, а код неких се питања појављују захваљујући искуству поста које је човек стекао. На питања о Божићном посту одговара митрополит Сартовски и Вољски Лонгин.

— Владико, да ли Божићни пост има нека посебна својства?

— Божићни пост је дуг, али је мање строг од Великог: у одређене дане Божићног поста дозвољено је да се једе риба. А у свему осталом је то исти пост као и други, зато што је у њему главно да се човек припреми за велики празник, у овом случају за Христово Рођење. А у чему се може састојати ова припрема? У томе да се човек потруди да очисти своју савест, да поправи свој живот, да се унутрашње и спољашње сабере.

Циљ Божићног поста, као и сваког другог, јесте да се човек заустави у свакодневној трци свог живота и да размисли о Богу. Јер, како живимо? Чак и ако смо верујући људи, хришћани и идемо у цркву, ипак помало скрећемо с нашег пута под наизглед врло оправданим изговорима. Црква зна за то и због тога је установила периоде поста који човеку помажу да се поврати и да крене правилним путем.

Пост је време кад захваљујући уздржању од неких врста хране, од разоноде, од прекомерне вреве и злих дела покушавамо да вратимо својој души исправно устроство – њену устремљеност ка Богу. Ако смо свесни овог циља и ако га постављамо себи, наш пост ће бити користан. Тада неће бити толико важно колико строго смо постили, иако наравно, треба поштовати телесни пост. И то треба чинити у складу са својим здрављем, јер како је речено у Древном патерику, ми нисмо убице тела, већ страсти. Постом не убијамо тело, већ страсти. Заиста, опште је познато да човек који пости, који пази на себе, лакше излази на крај са својим недостацима. Зато пост није само уздржање у храни. Црква увек говори о томе, али је људи не чују увек. Обично нас поново и изнова питају о најситнијим детаљима «гастрономског» поста. Али, ради се о томе да чак и ако ништа не будемо јели, али притом водимо расејани начин живота који је за нас толико карактеристичан, овакав пост неће имати смисла.

— Али, време Божићног поста – новогодишње – чини се, као ниједно друго, поспешује 
расејаност. Код одраслих су то заједничке забаве на послу, одласци у госте, а код деце – јутарње забаве, јелке, новогодишњи распуст... Све ово оставља свој траг за време поста.

— Знате, то слушам онолико дуго колико сам у Цркви. И ево шта ме увек чуди: кад наизглед потпуно нормални, апсолутно васпитани људи говоре о новогодишњем времену ствара се утисак да се подразумевају некаква суманута распојасаност и баханалије. И увек желим да питам: «А како проводите Нову годину? Зар заиста «до губитка свести» или ипак мирније?» Нема ничег страшног у томе да се оде код неког у госте, да се деца одведу на јелку. Нема уопште ничег лошег у пристојном провођењу овог празника који је код нас постао традиционалан. Да, ми хришћани схватамо да је Нова година замена, то је некакав двојник Божића, који је створен у свести совјетског човека. Али празник је постао уобичајен и не видим ништа лоше у томе да га људи прослављају нормално, људски. Чак и ако сте дошли у госте код своје родбине, зар данас за добром празничном трпезом човек неће наћи нешто што може да поједе у посно време? Наравно, наћи ће: и салате, и поврће и рибу, и неке плодове мора. Може да попије чашу вина, шампањца. Ничег преступног у томе уопште неће бити ако човек притом има на уму да је пост, ако зна због чега је овај пост и шта од себе да тражи.

Не само то, мислим да је зимско време одмора које данас имамо – велико благо за верујуће људе. Последња недеља Божићног поста, од 2. јануара је прилично строга. И нерадни дани управо омогућавају људима да иду у храм, да посећују богослужења, да посте у правом смислу ове речи и да се самим тим нормално припреме за Божић. Зато никоме не бих дао ову недељу пред Божић, коју нам разлика у календарима тако срећно помаже да проведемо хришћански.