„Молимо за молитве за страдални сиријски народ“

Јеромонах Јефрем (Пашков), привремени вршилац дужности представника Патријарха Московског и целе Русије при Патријарашком престолу Антиохије и целог Истока, крајем јула се вратио из Дамаска, - тада је овај интервју и био снимљен. Заједно с представницима Царског православног палестинског друштва отац Јефрем је био у Дамаску како би доставио партију хуманитарне помоћи, прикупљене по благослову Његове Светости Патријарха Руске Православне Цркве и Царског православног палестинског друштва. То је било друго путовање оца Јефрема у Сирију.

„Судбина Сирије ће се решавати у Алепу“

- У истој мисији сте први пут били у Дамаску пре три месеца. Молимо Вас да кажете нешто о томе шта сте видели током овог путовања – шта се дешава у Сирији?

- Једни кажу да нема никаквих промена, као се пуцало, тако се и пуца. Други – да је у Дамаску постало мирније. Потпуно је очигледно да су киднаповања људи постала чешћа. Из Дамаска смо одлетели у суботу увече. Пратили су нас шејк Ала Един Затери – друго лице у Сиријском муфтијату, диван човек. У нашем присуству неко га је назвао: јављено му је да је киднапован његов рођени брат и да се тражи откуп. Има јако много отмица људи ради откупа или политичког уцењивања сиријског руководства. За неке намирнице су уведени бонови. Влада не поскупљује хлеб, држи цене на истом нивоу, али су цене осталих намирница порасле преко пет пута. Пао је курс сиријске фунте. Док се у априлу за долар добијало 70-80 сиријских фунти, сад се добија око 200. А долазило је и до 300. Ситуација је тешка.

Војска владе је практично ослободила Хомс и сад ће све снаге бити упућене у рејон Алепа. Како кажу сви аналитичари, судбина Сирије ће се решавати у Алепу.

Уколико Асадова војска успе да ослободи Алепо може се рећи да је покушај „арапског пролећа“ у Сирији, покушај смене власти, доживео неуспех.

Друго је питање какав став ће заузети САД и Велика Британија. Њихово ћутање је нејасно.

Наши аналитичари и дипломате сматрају да они наводно не треба да се мешају, - по читавом развоју догађаја Асад би требало да победи.

Међутим, не може се искључити ни могућност да Лондон и Вашингтон спремају неку провокацију. И САД могу одиграти на било коју карту. Ништа се не може унапред знати. Није јасна позиција Израела. Аналитичари су запањени због тога што је дошло до савеза Турске, Израела и Саудовске Арабије.

 Такође, нико не зна шта Израел може да уради. Чињеница је да бомбардује територију Сирије, али Дамаск не може да узврати ударац због једноставног разлога: ако он то учини за неколико дана главни град Сирије ће просто нестати у асфалту. Биће збрисан с лица земље: треба признати да на Блиском истоку Израел има најјачу војску.

Став Курда такође није јасан. Они су из места у којима живе истерали како опозицију, тако и Асадову војску и сами контролишу ову територију,[1] а Турска је већ изјавила да неће дозволити да се на територији Сирије оснује независна курдска држава: они и сами имају проблема с Курдима и ако се у Сирији дозволи оснивање Курдистана, чак и маог, уследиће ланчана реакција.

Тешка, напета ситуација је у Либану. И тамо се закувава ситуација.

- Реците нам нешто о томе.

- Има мало информација. Могуће је да се спремају војни напади с циљем да се из Сирије извуку војници „Хизбале“, који се боре на страни Асада, - а то нису просто добровољци, већ добро обучени војници, има их око осам хиљада и управо захваљујући њиховој подршци постао је могућ преокрет унутар сиријског конфликта.

Није искључено да у Либану може бити створена таква ситуација у којој ће почети војни сукоби и покрет „Хизбала ће бити пронуђен да повуче своје јединице како би бранио сопствену отаџбину, огњишта и светиње.

Јуче сам читао вести о томе да израелски генералштаб разматра могућност војне борбе с „Хизбалом“.[2]

Стиче се утисак да се пожар овог конфликта распирује вештачки, као вир, увлачећи све више и више држава с циљем потпуне дестабилизције блискоисточног региона.

„Праве хаос како би црпели нафту“

- После Вашег првог путовања у Сирију говорили сте да становници Дамаска не губе наду и да се уздају у преговоре. Сад је Асад изјавио – враћамо се Вашим речима о Алепу – да ће „сиријска криза бити решена на бојном пољу“. Шта се променило?

- У извесном тренутку се појавило питање – а с ким водити преговоре? Јер, опозиција се глође међу собом. Они се међусобно мрзе и убијају. Постоји радикално крило које је повезано с „Ал Каидом“, постоји умерено, на које покушава да рачуна Запад. Радикали су убили једног од лидера умереног крила. Значи, међу њима се већ испречио зид. Поред све жеље да води преговоре – с ким Асад да их води? Нико не представља опозицију у целини, - само известан сегмент.

Алеппо, Сирия. Фото: Narciso Contreras / AP Photo

- Говорили смо о Америци, о Великој Британији... Испоставља се да је ситуација у Сирији измакла њиховој контроли?  
- А да ли им је била потребна нека контрола? Постоји претпоставка да просто праве хаос како би црпели нафту и гас.

Либија је престала да постоји као држава, али компаније свеједно ваде нафту.
Норвешка геолошка компанија је 2008. године вршила испитивања на обали Сирије и открила је велико налазиште нафте: по прелиминарном закључку Норвежана, дневно би могло да се извади 6-7 милиона барела. Саудовска Арабија вади 12 милиона.

Односно, Сирија би доспеа на четврто место по нивоу резерви и вађењу нафтних деривата. А 2010. године овде су испитивања вршили Енглези и Американци. Нико не зна шта су нашли – информације су тајне. Међутим, испитивања су била 2010. године, а 2011. године је почео ратни конфликт.

У крају око Хомса пронађене су велике резерве гаса. А емир Катара је предлагао Асаду изградњу гасовода – да се из Катара преко територије Саудовске Арабије спроведе с изласком на обалу Сирије како би се гас могао слободно извозити у Европу. Асад је одбио. Али, тако нешто мало ко може да опрости. А Катар и Арабија су џакови пара који купују све и сва.

Радује ме што став Русије о Сирији није промењен. У Савету безбедности УН блокирају се сви покушаји да се спроведе резолуција против Сиријске државе и да се одобри војна интервенција.

- Што би се већ давно десило да није Русије.

- Десило би се – као с Либијом. Земље које су све то закувале нису рачунале на то да ће Асад бити упоран и да ће га народ подржати, и да ће му армија остати верна. Сви који су хтели да га издају већ су отишли – остали су верни људи којима је јасно да ће ако Асад изгуби бити само још горе.

„На страни опозиције ратују људи из Русије и бивших република СССР“

- Почетком јула све канале је обишао снимак страшног убиства католичког свештеника у Сирији. Иза кадра се, као што су многи запамтили, јасно чуо руски језик.

- То је тачно и мора се признати: на страни опозиције не ратују само најамници из Русије, већ и из скоро свих држава – бивших република Совјетског Савеза. Не знамо колико их је – наводе се различити бројеви. Врховни муфтија, кад смо били у његовој кући – позвао нас је у госте – рекао је да има око пет хиљада људи родом из Туркменистана, Киргистана, Казахстана, Русије...

Алеппо

А зашто руски језик – па зато што могу да се споразумевају само на руском.
Били смо у директном програму сиријске ТВ и такође смо одговорили на ово питање. Замолили смо: молимо Вас, немојте ове људе поистовећивати с народима из којих долазе. У сваком народу има приличан број ниткова, има људи који својим понашањем блате земљу. И по појединим одвратним личностима не треба судити ни о народу, ни о држави.

„Европска унија је увела ембарго на увоз млека за децу у Сирију“

- Реците нам нешто о Вашој мисији – шта сте допремили у Сирију?

- По благослову Његове Светости Патријарха Кирила, уз учешће Руске Православне Цркве и Царског православног палестинског друштва у марту је почело прикупљање хуманитарне помоћи за Сирију – и сад се ова помоћ и даље испоручује у партијама. Ово је већ пета испорука хуманитарног терета. Људи су јако много тога дали – и новчаних средстава, и лекова, и намирница. Овог пута смо уз помоћ Сиријске амбасаде у Москви и сиријских авиолинија довезли око 2 тоне медицинске опреме: то су и апарати за вештачку вентилацију плућа, неонатални инкубатори за бебе, инвалидска колица, покретни кревети с хидроподизачима за намештање положаја ради пружања хитне медицинске помоћи, дефибрилатори...

Планирано је да се септембру испоручи још једна партија, али сад већ авионима МВС. МВС јако много помаже, већ је превезено око 70 тона хуманитарног терета, - да смо га возили по 2 тоне недељно сиријским авиолинијама то би трајало јако дуго. А авиони МВС су га превезли из два пута.

 Срели смо се с Његовим Блаженством Патријархом Антиохијским Јованом Х и врховним муфтијом Сирије и са световним руководством – и сви они су у један глас говорили да ако постоји могућност да се у Сирију допреми било која количина млека за децу, веома моле да се то уради. Европска унија је увела ембарго на испоруку ове намирнице у Сирију – нигде се не може купити.

- Чекајте. ЕУ је забранила испоруку млека за бебе?

- Да. Прво ни сами нисмо поверовали. Али, код патријарха, код једног министра, код врховног муфтије – можда није добро преведено, можда нисмо добро схватили? И сви су нам одговорили једно исто: ситуација је катастрофална и расте смртност деце.
Тамо је веома тешко. Влада не контролише све крајеве и предграђа Дамаска. Има гранатирања града, терористичких актова.[3]

Међутим, људи не падају духом. Захваљују се на подршци Руској држави, Руској Цркви – јер их Русија не напушта, не оставља, сведочи о злочинима који се чине на сиријској земљи.

 Јако ми је жао људи. Први август је Дан сиријских оружаних снага – тада смо били у 601. војној болници у предграђу Дамска. Обилазили смо болничке собе, честитали, уручивали поклоне у име Његове Светости Патријарха Кирила. Тешко је гледати младиће од осамнаестак-двадесетак година с опекотинама, без ногу...
Човеку бива јасно да је овај рат наметнут, а страдају обични људи.
Били смо и у дечјој болници којој смо предали боксове за недоношчад. Најнасушније питање за њих је – храна за децу.

„Може бити опасно, али људи иду у цркву“

- Недавно је канал „Ал Аљам“ саопштио да су митрополити који су киднаповани у Сирији живи и да их држе у Турској.

- Питали смо за њихову судбину, али ни Патријаршија, ни влада немају никаквих поузданих података ни о томе где се налазе, ни да ли су уопште живи. Једни кажу да су митрополити у Турској. Други да су у Саудовској Арабији. Трећи – да су убијени.

- Али, бар остаје нада у то да су живи?

- Остаје, али ево шта изазива забринутост: прошло је преко три месеца од дана кад су киднаповани, а није уследио ниједан захтев за откуп и нису постављени било какви услови за њихово ослобађање. Потпуна тишина.

- Да ли се данас у храмовима у Дамаску врше богослужења?

- Да, врше се. Можда је то опасно, али људи иду у цркву. Позвао ме је епископ Исак Апамејски, викарни епископ Његовог Блаженства Патријарха Јована, да служим с њим у храму Светог Крста. Храм је био препун. Дошле су читаве породице. Али ипак... У Алепу практично нема више хришћана. У Хомсу – такође. Хришћани беже из крајева у којима се одвијају борбе. Међутим, не само хришћани, беже и муслимани. У Алепу су радикали уништили џамију Омејада.[4] У Дареји – предграђу Дамаска који контролишу терористи – миниран је православни храм, чак ни темељи нису остали. Они немају милости ни према хришћанским, ни према муслиманским светињама.

Има јако много избеглица. Антиохијска Црква је у Дамаску отворила центар за помоћ избеглицама. Дневно се пружа помоћ за преко осамсто породица, дели се најнеопходније: намирнице, одећа, кухињски прибор, како би људи имали чиме да спреме храну.
Знате, кад се човек нађе тамо, почиње да захваљује Богу, било како било, да ли нам је добро или лоше – имамо мирно небо над главом. Јако је тешко. Рат је. Сећам се речи моје покојне баке: „Господе, дај било шта, само да није рат.“

То је страшно. То је заиста страшно.

 Извор: Православие.ру
________
[1] 5. августа је објављено да су терористи из екстремистичких групација „Џебхат-ан-Нусра“ и „Исламска држава Ирака и Леванта“, који ратују у Сирији у граду на граници с Турском Тел-Абјаду, погубили 450 курдских талаца: 120 деце и 330 жена. По подацима портала новости Сурија ал-Ен, убивши заробљенике терористи „Ал Каиде“ су се осветили Курдима „због пораза које су им нанели у току последњих недеља“.
[2] Разговор је забележен 6. августа, а 7. августа је објављена вест да је на граници Либана и Израела рањено неколико израелских војника.
[3] 7. августа још једна експлозија у Дмаску је однела животе 18 људи.
[4] Такозвана Велика џамија у Алепу саграђена је у VII векуи реконструисана у XIII. Минаре, као и јужна врата, који су били стари преко 1090. година, у априлу 2013.г. минирали су терористи радикалне исламстичке групације „Џебхат ан-нусра“ („Фронт победе“).

Анастасиjа Рахлина

Са руског Марина Тодић

02 / 09 / 2013