Србија тугује, 18 година од "Олује" над Крајином

Србија данас обележава 18 година од хрватске војно полицијске акције "Олуја", највећег прогона Срба у новијој историји, у којем је више хиљада Срба убијено и нестало, док Хрватска ових дана обележава Дан победе и домовинске захвалности.

У Београду је у Цркви светог Марка служен парастос жртвама "Олује" коме је присуствовао први потпредседник Владе Александар Вучић.

Хрватска акција "Олуја" 1995. била је највеће етничко чишћење после Другог светског рата у Европи, изјавио је Вучић.
"Имали смо довољно снаге да презремо оне који су под нашим именом чинили злочин, надам се да ће други народи на балканском тлу имати довољно снаге да презру оне који су у њихово име чинили најтеже злочине према Србима", рекао је Вучић.

И осамнаест година после, ексхумације још трају, неке гробнице нису ни отворене, па отуда и различити подаци о броју погинулих, несталих и прогнаних, којих је, према подацима Документационог центра "Веритас", најмање 250.000.

За злочине почињене у "Олуји" у Хрватској нико није кривично одговарао, што наилази на осуду обеју страна.

Тројица хрватских генерала - Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак, иако су прва двојица провстепеном пресудом Хашког трибунала били осуђени на 24, односно 18 година затвора, прошле године су ослобођени по свим тачкама оптужница, што је изазвало жестоке реакције у Србији, а у Хрватској одушевљење. Чермак је ослобођен раније.

Председник владине Комисије за нестале особе и генерални секретар Владе Србије Вељко Одаловић изјавио је, поводом годишњице ове акције, да се око 2.400 особа води као нестало и да ће се инсистирати на расветљавању судбине свих несталих лица.

Од тог броја су, каже, 1.400 особа српске националности, 403 дрзављанина Србије, док су остали Срби који су нестанак својих ближњих пријавили код владине комисије или су прогнани и протерани. Одаловић је рекао да има више стотина особа које су евидентно нестале, које нису прошла критеријуме међународног комитета Црвеног крста, али да и та лица апсолутно на српској листи фигурирају као нестали.

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта је указао да велики проблеми Срба протераних из Хрватске у акцији "Олуја" још нису решени, па би, како сматра, Влада Србије требало да упозна пре свега ЕУ, УН и Савет Европе да стотине хиљада избеглица још нису оствариле своја основна људска права.

"Сматрамо да је коначно дошло време да се реше наши проблеми и очекујемо да се сазове једна посебна седница Скупштине, за шта имамо обећања, на којој ће се расправљати и о проблемима протераних Срба из БиХ, не само из Хрватске", рекао је Линта Тањугу, изразивши очекивање да би на тој седници била усвојена резолуција о поштовању људских права протераних из Хрватске и БиХ.

У војно полицијској акцији "Олуја", која је почела 4, а завршила се 5. августа 1995. године, према подацима Документационог центра "Веритаса", убијено је најмање 1.886 особа српске националности и протерано најмање 250.000 становника бивше Републике Српске Крајине.

Међу страдалима је 1.196 цивила, од чега 540 жена. Према истим подацима 943 особе се још воде као нестале.

У акцији "Маестрал" која је била продужетак "Олује", хрватске оружане снаге у садејству са Петим корпусом армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника с подручја 13 општина у БиХ, саопштио је "Веритас".

Одлука о почетку акције "Олуја" је на предлог тадашњег команданта сектора Југ, хрватског генерала Готовине, донета на Брионима 31. јула 1995.

На том састанку, у Титовој вили, председник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанети "такве ударце Србима да практично нестану с ових простора".

Хрватски председник Иво Јосповић каже да је јасно да Србија и Хрватска никада неће имати заједнички став о овом трагичном догађају а да очекује да Срби с разумевањем прихвате значај "Олује" за независност Хрватске.

За Јосиповића је акција "Олуја" била нужна и без ње, како је казао, Хрватска никада не би била слободна и независна.

"С друге стране, Хрватска треба с дужним пијететом да се односи према свим жртвама, да казни злочине и да свима који желе да се врате то и омогући", рекао је хрватски председник.
 
аутор: ДјО извор: Тањуг/Нови магазин