среда, 19. јул 2017.

Душегубна туга

   - Старче, када видим у себи остатке неке страсти, то ме брине.

    - Реци: „Слава Богу, да је доста тога нестало''. Да сам на твом месту, гледао бих на очигледне велике дарове Божије, и од стражи јутарње до ноћи (Пс. 129, 6) говорио бих: „Слава Ти, Боже!“ Ако желиш да живиш рајски још у овом животу, сагледај и ти доброчинства и богате дарове које ти Бог дарује, и почни са: „Слава Ти, Боже!“ 

 Прослављајте Бога што вам је помогао, те сте узнапредовале макар и  мало, било да сте саме уложиле труд, било да су вам други помогли. Када човек говори: „Слава Ти, Боже“, Бог тада и помаже, јер благодарност са смиреним настројењем и приљежним подвигом непрестано привлачи небеске силе и божанске благослове.

            - А шта када знам, старче, да ћу поново пасти?

            - Ти не знаш; тако од страха мислиш. Немојте имати страх од тога да ћете поново направити исту грешку, јер се тако колеба ваша вера у Бога. Не вртите се толико много око тога. Када вам помисао говори да нећете успети да се исправите, и отарасите од туге, потребно је да улијете себи једну привидну храброст. ''Слава Ти, Боже, кажите, ''данас сам боља него јуче. Слава Ти, Боже, хиљаду пута...'' Мада се и чини лажном та храброст, у њој се, међутим, крије једна огромна сила, нада у Бога. Нада у Бога је полуга која изврће наглавачке очајање, душу ослобађа туге и неспокојства, и мало-помало оснажује душевне силе божанском живошћу коју пружа.

            - Старче, бринем се јер имам много проблема са здрављем.

            - Све треба да примиаш као велики дар Божији. Бог није неправедан. На Небу ћеш примити велику зараду; следи ти висока пензија, сем ако је ти сама не умањиш својим роптањем.

           - Како то, Старче, кад тренутно у себи не осећам Небо?

           - Не осећаш Небо зато што не прослављаш Бога. Када се човек креће у атмосфери славословља, свему се радује. Има светских људи који ће осудити нас монахе. Да видите какво злпаћење Бедуини преживљавају, али благодаре Богу и радосни су. Они не чисте пшеницу, да би повадили из ње каменчиће, него је мељу такву каква јесте, и сав им је хлеб као камен! А и њихове намирнице, излгледа, немају неопходне састојке, калцијум и слично, па им зуби начисто пропадну. И видиш тако Бедуине како имају сам један зуб, а радују се као да им је тај зуб од бисера. А неком другом фали један једини зуб, и осећа се ускраћеним. Са свим овим што чујете, крените у непрестано славословље; прослављајте Бога дан и ноћ за Његова доброчинстава.

            Причао ми је један епископ како је, у једном храму, за време док је ђакон читао Јеванђеље о исцељењу гергесинских бесомучника (Мт. 8, 28-34), неки веома прост човек стајао из аепископског трона, и непрестано говорио: „Слава Ти, Боже.“ Ђакон почиње: У време оно, када дође Исус у земљу гергесинску, „Слава Ти, Боже, каже онај; сретоше га два бесомучника, „Слава Ти, Боже“; тако опака, „Слава Ти, Боже“; И гле, навали све крдо свиња... у море, „Слава Ти, Боже.“ „Схватио сам“, рече ми касније тај епископ, „да је имао право овај прост човек што је говорио: ''Слава Ти, Боже, јер то ''слава Ти, Боже'' баца демоне у море.'' Тако и ви увек да говорите: „Слава Ти Боже, слава Ти Боже'', све док крдо не јурне у море...

            Славословље све освећује. Човек се кроз славословље топи од благодарности, поблесави у добром смислу, и увек празнује. А када човек благодари Богу, макар и за оно мало, касније долази на њега тако обилан благослов од Бога, да он просто не може то да издржи; а ђаво тада више не може да остане, и бежи.


Старац Пајсије Светогорац

1 коментар: