Ako predamo Kosovo, izgubićemo dušu, poručuje mati Makarija, igumanija
Sokolice: Znale smo da će Šiptari, ako odemo, odneti i popaliti sve u
našem manastiru.
"Živimo u vremenu novog Kosovskog boja, jer se nalazimo u situaciji kao knez Lazar. Njegovih neprijatelja tada je bilo deset puta više, a protiv nas je cela Evropa. Pred nama je novi kosovski izbor. Da li ćemo, zbog toga što smo u dugovima i što nam je nacionalni ponos srozan do krajnje granice da prihvatimo uslove Hašima Tačija ili ćemo reći - ne, mi smo Srbi i borimo se za svoje, jer je Kosovo zemlja naših predaka, naša vekovna baština“, pita se mati Makarija, igumanija manastira Sokolica, ugneždenog pod vrhom istoimenog brda, desetak kilometara istočno od Zvečana.
Bez obzira na odluku državnog vrha, srpski narod sa severa Kosmeta je već odlučio o svojoj sudbini, kaže ona.
"Mi monahinje se ne mešamo u politiku, ali znamo svoj narod sa severa Kosova. Veoma je ponosan, nerado savija glavu i ne radi sve što mu se kaže.Kad su drugi bežali, ovaj narod je ostao", kaže mati Makarija, koja ima veliki ugled među Srbima sa severa Kosmeta.
Prepričavaju oni njene podvige iz 1999, kad su vojska, policija i zbegovi iz južnog dela pokrajine išli ka centralnoj Srbiji, a mati Makarija u suprotnom pravcu, da spasava monahinje Deviča koje su teroristi držali u zatočeništvu. Tada su je viđali kako zaustavlja kolone izbeglica i govori im da ostanu na svojoj zemlji.
Sitna starica naglašava da nije poreklom sa Kosmeta, ali da njene monahinje i ona po cenu života ne bi napustile manastir, iako je potpuno okružen selima koja su danas naseljena isključivo Albancima.
Nismo otišle onda, a nećemo ni sad
Monahinje su 2004, u vreme martovskog pogroma nad Srbima, odbile ponudu danskih vojnika Kfora da ih evakuišu.
"Nismo htele. Znale smo da će, ako odemo, doći Šiptari, sve popaliti i odneti, a da se mi nikada nećemo vratiti. Da li će neko nas pobiti ili ne, to nije važno. Važno je samo da ostane naša crkva, jer dok je nje, biće i Srba, da dolaze i poju božansku liturgiju u njoj", priča mati Makarija.
"Rekle smo da ne možemo da iščupamo našu crkvu iz njenih korenova i da je prebacimo negde kod Beograda. Čovek kao izbeglica može s jednim koferom da napusti kuću, ali mi ne možemo da ponesemo naše drevne srpske svetinje na leđima", dodaje mati Makarija.
Ona naglašava da je pre nekoliko dana Sokolicu posetio nemački general Folker Halbauer, aktuelni komandant Kfora.
"Lepo smo razgovarali o svemu i on vrlo dobro zna koje je naše mišljenje. Ono je isto kao i mišljenje naroda. Ukoliko bismo okrenuli leđa svojoj zemlji, pljunuli bismo u lice svetom caru Lazaru i kosovskim mučenicima. Ako bismo se predali, zauvek bismo prestali da budemo ono što jesmo", zaključuje mati Makarija.
(S media/Novosti, Foto: Guliver/Thinkstock, ilustracija)
"Živimo u vremenu novog Kosovskog boja, jer se nalazimo u situaciji kao knez Lazar. Njegovih neprijatelja tada je bilo deset puta više, a protiv nas je cela Evropa. Pred nama je novi kosovski izbor. Da li ćemo, zbog toga što smo u dugovima i što nam je nacionalni ponos srozan do krajnje granice da prihvatimo uslove Hašima Tačija ili ćemo reći - ne, mi smo Srbi i borimo se za svoje, jer je Kosovo zemlja naših predaka, naša vekovna baština“, pita se mati Makarija, igumanija manastira Sokolica, ugneždenog pod vrhom istoimenog brda, desetak kilometara istočno od Zvečana.
Bez obzira na odluku državnog vrha, srpski narod sa severa Kosmeta je već odlučio o svojoj sudbini, kaže ona.
"Mi monahinje se ne mešamo u politiku, ali znamo svoj narod sa severa Kosova. Veoma je ponosan, nerado savija glavu i ne radi sve što mu se kaže.Kad su drugi bežali, ovaj narod je ostao", kaže mati Makarija, koja ima veliki ugled među Srbima sa severa Kosmeta.
Prepričavaju oni njene podvige iz 1999, kad su vojska, policija i zbegovi iz južnog dela pokrajine išli ka centralnoj Srbiji, a mati Makarija u suprotnom pravcu, da spasava monahinje Deviča koje su teroristi držali u zatočeništvu. Tada su je viđali kako zaustavlja kolone izbeglica i govori im da ostanu na svojoj zemlji.
Sitna starica naglašava da nije poreklom sa Kosmeta, ali da njene monahinje i ona po cenu života ne bi napustile manastir, iako je potpuno okružen selima koja su danas naseljena isključivo Albancima.
Nismo otišle onda, a nećemo ni sad
Monahinje su 2004, u vreme martovskog pogroma nad Srbima, odbile ponudu danskih vojnika Kfora da ih evakuišu.
"Nismo htele. Znale smo da će, ako odemo, doći Šiptari, sve popaliti i odneti, a da se mi nikada nećemo vratiti. Da li će neko nas pobiti ili ne, to nije važno. Važno je samo da ostane naša crkva, jer dok je nje, biće i Srba, da dolaze i poju božansku liturgiju u njoj", priča mati Makarija.
"Rekle smo da ne možemo da iščupamo našu crkvu iz njenih korenova i da je prebacimo negde kod Beograda. Čovek kao izbeglica može s jednim koferom da napusti kuću, ali mi ne možemo da ponesemo naše drevne srpske svetinje na leđima", dodaje mati Makarija.
Ona naglašava da je pre nekoliko dana Sokolicu posetio nemački general Folker Halbauer, aktuelni komandant Kfora.
"Lepo smo razgovarali o svemu i on vrlo dobro zna koje je naše mišljenje. Ono je isto kao i mišljenje naroda. Ukoliko bismo okrenuli leđa svojoj zemlji, pljunuli bismo u lice svetom caru Lazaru i kosovskim mučenicima. Ako bismo se predali, zauvek bismo prestali da budemo ono što jesmo", zaključuje mati Makarija.
(S media/Novosti, Foto: Guliver/Thinkstock, ilustracija)
Нема коментара:
Постави коментар