Na današnji dan navršava se 9 godina od martovskog pogroma, u
kom je od 17. do 19. marta 2004. sa KiM proterano više od 4000 Srba i
uništen veliki broj crkvenih objekata.
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju će godišnjicu obeležiti pod sloganom "Zločin bez kazne", a program počinje liturgijom i pomenom nastradalima u pogromu, koju će u crkvi Svetog Nikole u Prištini služiti vladika raško-prizrenski Teodosije.
Liturgiji će prisustvovati i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin.
Program će biti nastavljen akademijom "Zločin bez kazne. Pesmom protiv zveri" i izložbom fotografija u Kosovskoj Mitrovici.
Srpska pravoslavna crkva će godišnjicu pogroma u nedelju obeležiti izložbom "Da se ne zaboravi", u okviru koje će u Svetosavskom domu na Vračaru biti izložene kopije fresaka srpske vladarske loze Nemanjića. U Novom Sadu je u subotu održana duhovna akademija.
I devet godina posle martovskog nasilja na Kosovu Srbija nastavlja da upozorava međunarodnu zajednicu na stalno prisutnu ugroženost tamošnjeg srpskog stanovništva i permanentnu kampanju zatrašivanja koju sprovode kosovski Albanci.
Kao nestali još se vode dvoje građana srpske nacionalnosti. Na Kosovu su u tri dana nasilja povređene 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.
"Etnički je očišćeno" šest gradova i devet sela, porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i deset društvenih objekata. Uništena su i 72 vozila UN-a. Hronologiju događaja možete pogledati ovde.
U pogromu je uništeno ili do temelja spaljeno 39 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
U Prizrenu, nije ostalo nijedno srpsko obeležje koje nije rušeno, paljeno i skrnavljeno. Sistematično uništavanje Bogorodice Ljeviške trajalo je satima, a palitelji, u ovo kulturno dobro sa Uneskove liste, donose stare automobilske gume, kako bi vatra brže progutala neka od najlepših slikarskih dela prve polovine 14. veka, piše Politika.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Spisak porušenih manastira, objavljen tada na našem sajtu, možete pogledati ovde.
U srpskim crkvama na Kosovu i Metohiji tokom martovskog pogroma nestalo je, uništeno ili oštećeno neprocenjivo kulturno nasleđe, hiljade ikona, fresaka, drugih crkvenih relikvija, starih i retkih knjiga, dokumenta…
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su ''preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".
Kosmetski Albanci su najpre započeli proteste u južnom delu Mitrovice, da bi u sumrak krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada, što su nastojali da obuzdaju pripadnici Kfora.
Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na KiM "planirano i dobro orkestrirano", ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga isprva nisu adekvatno reagovali da bi ga sprečili.
Proterani i dalje interno raseljeni
Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, 143 osobe su osuđene, većina na novčane kazne, a 67 njih osuđeno je na zatvor, ali ne i glavni akteri iz političkih struktura i redova nekadašnje OVK. Teror albanskih ekstremista osudili su potom Savet bezbednosti UN, kao i EU, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju. Ni devet godina posle proterivanja, većina žrtava martovskog pogroma nad Srbima nije se vratila u svoje domove, brojni se i dalje nalaze u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima ili tuđim kućama u statusu interno raseljenih.
Izvor: Vesti online
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju će godišnjicu obeležiti pod sloganom "Zločin bez kazne", a program počinje liturgijom i pomenom nastradalima u pogromu, koju će u crkvi Svetog Nikole u Prištini služiti vladika raško-prizrenski Teodosije.
Liturgiji će prisustvovati i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin.
Program će biti nastavljen akademijom "Zločin bez kazne. Pesmom protiv zveri" i izložbom fotografija u Kosovskoj Mitrovici.
Srpska pravoslavna crkva će godišnjicu pogroma u nedelju obeležiti izložbom "Da se ne zaboravi", u okviru koje će u Svetosavskom domu na Vračaru biti izložene kopije fresaka srpske vladarske loze Nemanjića. U Novom Sadu je u subotu održana duhovna akademija.
I devet godina posle martovskog nasilja na Kosovu Srbija nastavlja da upozorava međunarodnu zajednicu na stalno prisutnu ugroženost tamošnjeg srpskog stanovništva i permanentnu kampanju zatrašivanja koju sprovode kosovski Albanci.
Stradalo 19 ljudi, porušeno skoro 100 crkvenih zgrada
U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji od 17. do 19. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s međunarodnim snagama bezbednosti.Kao nestali još se vode dvoje građana srpske nacionalnosti. Na Kosovu su u tri dana nasilja povređene 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.
"Etnički je očišćeno" šest gradova i devet sela, porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i deset društvenih objekata. Uništena su i 72 vozila UN-a. Hronologiju događaja možete pogledati ovde.
U pogromu je uništeno ili do temelja spaljeno 39 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
U Prizrenu, nije ostalo nijedno srpsko obeležje koje nije rušeno, paljeno i skrnavljeno. Sistematično uništavanje Bogorodice Ljeviške trajalo je satima, a palitelji, u ovo kulturno dobro sa Uneskove liste, donose stare automobilske gume, kako bi vatra brže progutala neka od najlepših slikarskih dela prve polovine 14. veka, piše Politika.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Spisak porušenih manastira, objavljen tada na našem sajtu, možete pogledati ovde.
U srpskim crkvama na Kosovu i Metohiji tokom martovskog pogroma nestalo je, uništeno ili oštećeno neprocenjivo kulturno nasleđe, hiljade ikona, fresaka, drugih crkvenih relikvija, starih i retkih knjiga, dokumenta…
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su ''preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".
Kosmetski Albanci su najpre započeli proteste u južnom delu Mitrovice, da bi u sumrak krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada, što su nastojali da obuzdaju pripadnici Kfora.
Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na KiM "planirano i dobro orkestrirano", ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga isprva nisu adekvatno reagovali da bi ga sprečili.
Proterani i dalje interno raseljeni
Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, 143 osobe su osuđene, većina na novčane kazne, a 67 njih osuđeno je na zatvor, ali ne i glavni akteri iz političkih struktura i redova nekadašnje OVK. Teror albanskih ekstremista osudili su potom Savet bezbednosti UN, kao i EU, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju. Ni devet godina posle proterivanja, većina žrtava martovskog pogroma nad Srbima nije se vratila u svoje domove, brojni se i dalje nalaze u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima ili tuđim kućama u statusu interno raseljenih.
Izvor: Vesti online
Нема коментара:
Постави коментар