Полагањем мермерних плоча окончани
су радови на изградњи пода у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у
Сарајеву, који су дио вишегодишњег пројекта обнове, реконструкције и
рестаурације овог храма.
Нови мермерни под Саборне цркве урађен је по пројекту магистра вајарства из Краљева Милана П. Ракочевића, који је рекао да је учињено све да и новопостављени под буде у складу са укупном архитектуром храма, односно да се комбинацијом боја, материјала и облика постигне јединство ентеријера храма.
Нови мермерни под Саборне цркве урађен је по пројекту магистра вајарства из Краљева Милана П. Ракочевића, који је рекао да је учињено све да и новопостављени под буде у складу са укупном архитектуром храма, односно да се комбинацијом боја, материјала и облика постигне јединство ентеријера храма.
Он је навео да су мермерне плоче уграђене у под храма поријеклом из више земаља свијета – Пакистана, Турске, Италије, Шпаније и Бразила. Главни мајстор на њиховом полагању био је Вељко Таушан, са сарадницима.
Старјешина Саборног храма јереј Борислав Ливопољац рекао је да су само радови на постављању мермерних плоча коштали око 160.000 КМ, а на реконструкцији цијелог пода знатно више.
Према његовим ријечима, најприје је уклоњена претходна подна облога од камена и керамике која је била знатно оштећена, потом обављени радови да би могле бити постављене цијеви за подно гријање и електроинсталације за озвучење, подну расвјету, аларм и видеонадзор, након чега је изливен бетонски естрих по којем су стављене мермерне плоче. Ове радове су у предвиђеном року обавиле фирме „Мибрал“ из Сарајева и „Гријањеинвест“ са Пала.
Према његовим ријечима, у оквиру обнове храма, која је почела још 2005. године, до сада је урађено више од двије трећине посла.
Он је навео да је у протеклом периоду у унутрашњости цркве обављена је комплетна рестаурација и конзервација централне и четири мале куполе, те комплетног олтарског дијела.
"Претходних година су ојачани темељи храма упумпавањем бетонске масе, урађена је комплетна фасада и малтерисање унутрашњих зидова, те дио електроинсталација, као и ињектирање пукотина на сводовима цркве" - рекао је Ливопољац и нагласио да се храм, када је започета његова обнова, био у таквом стању да је постојала опасност да се уруши западни централни свод, који је, да се то не би десило, био обезбијеђен скелама.
Јереј Ливопољац најављује да ће, уколико за то буду прикупљена новчана средства, у наредном периоду бити настављени конзерваторско-рестаураторски радови на зидном декоративном сликарству.
„Потребно је обавити и позлату иконостаса, архијерејског трона и амвона. Након тога ће рестаурисане иконе бити враћене на иконостас“ – рекао је Ливопољац, нагласивши да би, уз Божију помоћ, сви радови на обнови, реконструкцији и рестаурацији Саборног храма требало да буду окончани за двије године.
Према његовим ријечима, у досадашњу реконструкцију Саборног храма утрошено је око два милиона КМ.
Он је истакао да су сви ови радови обављени захваљујући помоћи, прије свега, вјерујућег народа, али и бројних институција.
Ливопољац посебну захвалност упућује властима Кантона Сарајево, сарајевских општина Центар и Стари Град, надлежним министарствима у Влади Федерације БиХ, Министарству цивилних послова БиХ, Министарству вјера и дијаспоре Србије, Министарству за избјеглице и расељена лица РС и другима.
Према његовим ријечима, обнова Саборног храма као једног од симбола српске културне баштине није од великог значаја само за Србе у Сарајеву, Источном Сарајеву и овом дијелу БиХ, него и за све грађане Сарајева, сам град и БиХ, јер је ријеч о вриједном културно-историјском споменику.
Он наглашава да га посебно радује када види срећу, задовољство, дивљење и понос у очима и на лицима православних вјерника приликом њиховог уласка у храм који се обнавља и који са обновом сваког његовог дијела засија новим и љепшим сјајем.
„Обнова храма није само обнова цркве као молитвеног мјеста него и обнова православне српске заједнице у Сарајеву“ – истиче Ливопољац.
Посљедња овако озбиљна обнова храма извршена је прије скоро 100 година.
Извор: Митрополија Дабробосанска
Нема коментара:
Постави коментар