Данас (28.03.2013), по пети пут, одложено је суђење: Епископу
Брегалничком г.Марку, Епископу Стобијском г.Давиду, двојици
свештеномонаха, двема Игуманијама и двема монахиња, као и десеторици
лица из Охридске Архиепископије, који су оптужени од стране државних
органа Р. Македоније, заједно са Његовим Блаженством Архиепископом
Охридским и Митрополитом скопским г.г. Јованом, за кривично дело „прања
новца“! Суд званично не саопштава, из ког разлога пуна 4 месеца колико
је прошло од последњег претреса, одржаног 11.12.2012. није одржано ни
једно једино судско рочиште! Aрхиепископ охридски Јован, у притвору у коме се налази дуже од годину дана, нема право на посете и контакт са никим, чак ни са својом мајком и сестром, које су такође оптужене за исто дело. Зато је велика непознаница какво је реално здравствено стање у коме се Архиепископ сада налази! Иначе, из последњих сусрета са њим, које смо имали пре четири месеца, познато је да је његово здравље видно нарушено!
Пре одређеног времена, преко извесних добронамерних особа из затвора, до нас је допрла вест да се над Архиепископом Јованом, на различите начине, спроводи константан притисак како би се он одрекао, Богом му подарене, Архиепископске службе и то у корист расколничког Архиепископа Стефана. Да је то заиста тако, видљиво је и из симптоматично учесталих одлагања судског процеса, што има за циљ да изазове, малодушност и разочарење од неизвесности такве ситуације, не само код Архиепископа охридског Јована, који у затвору нема апсолутно ничију подршку осим самога Бога, већ и код осталих оптужених, којима се Пастир налази у затвору.
Овакви методи нису непознаница тоталитаристичком режиму, који је деценијама владао у нашој земљи али је више него извесно, да се то стање уопште није променило. Ипак, бедно је и мизерно, чак и одвратно, што су такви тоталитаристички методи највероватније предложени, а ако баш и нису, онда су сигурно подржани од архиепископа расколничке МПЦ, г. Стефана. Још увек нерешен проблем шизме његове цркве, дотични покушава да реши, и да се избори за место Архиепископа, које апсолутно ничим не заслужује. Нити способностима, нити карактером, нити пак одношењем, а најмање образовањем. У каквој беди духа треба да се налази неко, ко претњама затвором жели да принуди другу особу да му уступи нешто, што расколничком архиепископу никако не припада; то уопште није тешко претпоставити. Најблаже би било таквог назвати, безобразник!
Методама притиска које се спроводе над Архиепископом охридским Јованом, преко власти у Р. Македонији, г. Стефан покушава да добије међуцрквено признање свог неканонског избора. Свима је добро познато да г. Стефан није био изабран канонски у своју службу, већ је постављен за архиепископа расколничке МПЦ од страна тадашње партије на власти.
Верујемо и молимо се, да Архиепископ охридски Јован неће подлећи никаквим притисцима, али шта год се буде било, треба знати да Охридска Архиепископија није само Архиепископ охридски Јован, већ она има своју пуну Црквену структуру: Епископе, свештенослужитеље, монахе и вернике. То што се захтева од Архиепископа охридског Јована, на начин немилосрдног терора којем је подвргнут у затвору у коме је потпуно беспомоћан, треба да буде одобрено и од осталих чланова црквене структуре Охридске Архиепископије. А они, не само што неће дати своју сагласност, бар док су у стању здравог ума и вере, већ једнодушно са свим православним Црквама у свету, већ одавно шаљу поруку да без ослобађања Архиепископа Јована, нема никаквих разговора, нити о статусу расколничке МПЦ, а још мање о некаквим позицијама г. Стефана у евентуално успостављеном јединству. Неозбиљност г. Стефана да обезбеди позицију за себе, још и пре решавања проблема раскола, може да се упореди са оном народном: „Њега у селу не могу да виде очима а он проси попову ћерку!“
Извор: ПОА
Нема коментара:
Постави коментар