BEOGRAD, poput Jerusalima, ima svoju Vija Dolorosa (Put suza)
kojom su kao Hrist na putu ka Golgoti, vekovima koračali mučenici i
sveci. Ova kamenita staza danas je zaboravljena, osim među retkim
poznavaocima istorije i čuvarima predanja, kao što je
protojerej-stavrofor dr Radomir Popović, profesor Bogoslovskog
fakulteta.
Hod po mukama od Kalemegdana preko tvrđave, a zatim vijugavom stazom pored crkve Ružice i Kapele Svete Petke do Donjeg grada i obale Dunava započeli su još 314. godine prvi beogradski svetci Ermil i Stratonik.
- Singidonski sveci gotovo su nepoznati i bez hrama u Beogradu - kaže prof. Popović. - S druge strane, veoma su poštovani na pravoslavnom istoku, o čemu govore njihove ikone širom Rusije i freske u manastirima na Svetoj Gori, u Crkvi Svete Sofije u Kijevu, ali i u Visokim Dečanima.
Malo Beograđana zna da su putem suza 1814. kroz špalir Turaka, pod šibama i uvredama, koračali i srpski mučenici sveti iguman Pajsije i đakon Avakum, koji je umesto krsta na leđima nosio kolac na kome će i stradati.
- Naša deca ne znaju priču o hrabrosti i nepokolebljivosti đakona Avakuma, koji je odbio da promeni veru iako bi tako spasao život - kaže prof. dr Popović. - Ne znaju ni da su ovom stazom u smrt i slavu otišli 1915. i mučenici iz otpisanog puka Majora Gavrilovića, čije kosti počivaju u Jakšićevoj kuli. Ali znaju koji političari dolaze u kafanu iznad kosturnice.
Naš sagovornik, duhovnik Ružice i Kapele Svete Petke na Beogradskoj tvrđavi, podseća da je prostor oko ove dve bogomolje vekovno stratište i svetilište, jedan od centara iz koga je hrišćanstvo krenulo s civilizovanog istoka Rima ka varvarizovanom zapadu.
- Sveti Ermil i Stratonik ubrajaju se u najstarije hrišćanske stradalnike- kaže prof. Popović. - Stradali su 314. ili 315. godine, posle donošenja Milanskog edikta, kojim su Konstantin i njegov savladar Likinije učinili hrišćanstvo ravnopravnom verom. Ubrzo dolazi do njihovog sukoba i Likinije, koji vlada istokom iz Beograda, ponovo se okreće protiv hrišćana.
Car lično saslušava đakona Ermila i njegovog sledbenika vojnika Stratonika, koji se ni posle teških muka ne odriču Hrista. Osuđuje ih na smrt, a legionari ih vode kroz tvrđavu do Dunava i bacaju u reku.
- Žitija kažu da su njihova tela isplivala najverovatnije na obali Brestovika kod Grocke - kaže prof. dr Popović. - Savremena arheološka istraživanja ukazuju na to da je ranohrišćanska grobnica na tom lokalitetu podignuta na grobu svetaca.
Hroničar beogradskog „Puta suza“, podseća da se u decembru obeležava godišnjica stradanja svetih igumana Pajsija i đakona Avakuma koju se se 1814. peli ka svojoj Golgoti na današnjem Trgu republike.
- Stopama Ermila i Stratonika hodali su borci za slobodu Srbije koje su Osmanlije zatočile u kuli Nebojši - kaže prof. dr Popović. - Đakonu Avakumu, mučeniku neobične lepote i anđeoskog glasa, Osmanlije su nudile da pređe u islam i sačuva glavu, a on ih je odbio rečima: „Srb je Hristov, raduje se smrti; A sud strašni čeka i vas Turke, Pa vi čin’te što je vama drago! A skoro će Turci dolijati, Bog je svedok i njegova pravda“.
PRLJAVA VODA PO MUČENICIMA ODNOS društva prema beogradskim mučenicima i svecima je ispod svake kritike, smatra dr Popović i navodi da je godinama otpadna voda iz kafića na Jakšićevoj kuli curila u kosturnicu branilaca Beograda i uništavala je. - Moje žalbe zavodima za zaštitu spomenika naišle su na podsmeh, jer su kafane u koje dolaze političari postale savremene svete krave - kaže prof. dr Popović.
RUSI KANONIZOVALI DESPOTA BEOGRADSKI „Put suza“ prolazi pored kapele podignute na izvoru kraj koga su počivale mošti Svete Petke koje je u Beograd doneo despot Stefan Lazarević, utemeljivač srpske prestonice. Njega je u 15. veku prva kanonizovala kao sveca - ruska crkva.
Izvor: Vecernje novosti
Hod po mukama od Kalemegdana preko tvrđave, a zatim vijugavom stazom pored crkve Ružice i Kapele Svete Petke do Donjeg grada i obale Dunava započeli su još 314. godine prvi beogradski svetci Ermil i Stratonik.
- Singidonski sveci gotovo su nepoznati i bez hrama u Beogradu - kaže prof. Popović. - S druge strane, veoma su poštovani na pravoslavnom istoku, o čemu govore njihove ikone širom Rusije i freske u manastirima na Svetoj Gori, u Crkvi Svete Sofije u Kijevu, ali i u Visokim Dečanima.
Malo Beograđana zna da su putem suza 1814. kroz špalir Turaka, pod šibama i uvredama, koračali i srpski mučenici sveti iguman Pajsije i đakon Avakum, koji je umesto krsta na leđima nosio kolac na kome će i stradati.
- Naša deca ne znaju priču o hrabrosti i nepokolebljivosti đakona Avakuma, koji je odbio da promeni veru iako bi tako spasao život - kaže prof. dr Popović. - Ne znaju ni da su ovom stazom u smrt i slavu otišli 1915. i mučenici iz otpisanog puka Majora Gavrilovića, čije kosti počivaju u Jakšićevoj kuli. Ali znaju koji političari dolaze u kafanu iznad kosturnice.
Naš sagovornik, duhovnik Ružice i Kapele Svete Petke na Beogradskoj tvrđavi, podseća da je prostor oko ove dve bogomolje vekovno stratište i svetilište, jedan od centara iz koga je hrišćanstvo krenulo s civilizovanog istoka Rima ka varvarizovanom zapadu.
- Sveti Ermil i Stratonik ubrajaju se u najstarije hrišćanske stradalnike- kaže prof. Popović. - Stradali su 314. ili 315. godine, posle donošenja Milanskog edikta, kojim su Konstantin i njegov savladar Likinije učinili hrišćanstvo ravnopravnom verom. Ubrzo dolazi do njihovog sukoba i Likinije, koji vlada istokom iz Beograda, ponovo se okreće protiv hrišćana.
Car lično saslušava đakona Ermila i njegovog sledbenika vojnika Stratonika, koji se ni posle teških muka ne odriču Hrista. Osuđuje ih na smrt, a legionari ih vode kroz tvrđavu do Dunava i bacaju u reku.
- Žitija kažu da su njihova tela isplivala najverovatnije na obali Brestovika kod Grocke - kaže prof. dr Popović. - Savremena arheološka istraživanja ukazuju na to da je ranohrišćanska grobnica na tom lokalitetu podignuta na grobu svetaca.
Hroničar beogradskog „Puta suza“, podseća da se u decembru obeležava godišnjica stradanja svetih igumana Pajsija i đakona Avakuma koju se se 1814. peli ka svojoj Golgoti na današnjem Trgu republike.
- Stopama Ermila i Stratonika hodali su borci za slobodu Srbije koje su Osmanlije zatočile u kuli Nebojši - kaže prof. dr Popović. - Đakonu Avakumu, mučeniku neobične lepote i anđeoskog glasa, Osmanlije su nudile da pređe u islam i sačuva glavu, a on ih je odbio rečima: „Srb je Hristov, raduje se smrti; A sud strašni čeka i vas Turke, Pa vi čin’te što je vama drago! A skoro će Turci dolijati, Bog je svedok i njegova pravda“.
PRLJAVA VODA PO MUČENICIMA ODNOS društva prema beogradskim mučenicima i svecima je ispod svake kritike, smatra dr Popović i navodi da je godinama otpadna voda iz kafića na Jakšićevoj kuli curila u kosturnicu branilaca Beograda i uništavala je. - Moje žalbe zavodima za zaštitu spomenika naišle su na podsmeh, jer su kafane u koje dolaze političari postale savremene svete krave - kaže prof. dr Popović.
RUSI KANONIZOVALI DESPOTA BEOGRADSKI „Put suza“ prolazi pored kapele podignute na izvoru kraj koga su počivale mošti Svete Petke koje je u Beograd doneo despot Stefan Lazarević, utemeljivač srpske prestonice. Njega je u 15. veku prva kanonizovala kao sveca - ruska crkva.
Izvor: Vecernje novosti
Нема коментара:
Постави коментар