Избор режима - ЦРНА/БЕЛА страна

Претражи овај блог

среда, септембар 12, 2012

Месечни циклус код жена*

            У Старом Завету код Јевреја, жена ''кад има време, кад иде крв од тела њезина'' одвајала се од осталих, јер је сваки додир с њом, у то време, значио култну, молитвену нечистоту. И код других старих народа става према жени у том стању био је сличан.


 
           У Новом Завету на ту се ствар гледа другачије. Никаква телесна нечистота не чини нас морално и молитвено нечистим. Створени од Бога, вели свети Атанасије Велики, ''ми немамо у себи ничега нечистога, него се само тада прљамо када чинимо грех који је гори од сваког смрада. А кад се без наше воље догоди какво природно истечење, ми морамо, по природној неопходности трпети поред другог и ово.''

            Али као један од разлога и доказа да се жене не могу у том периоду причестити светом Дионисију (и осталим светим Оцима) служи пример крвоточиве жене из Еванђеља, каја је пришла Господу и дотакла се краја Његове одеће, али не и Његовог тела (Мт. 9, 21-22). Међтим, с друге стране, Господ је није отерао од Себе, него је назива кћери, и говори јој да је њена вера спасла. У том духу месечно прање жене  не чини је ритуално, молитвено нечистом. Та нечистота је физичка, телесна, као и лучење из других органа. Ван тога процеса, жена, а тако и остали, свакако треба да се труди да чистог тела долази на заједничку молитву, поготово на Причешће.

             У раном хришћанству женама није било дозвољавано да у том периоду буду у храму због могућности да дође до случајног истечења крви у храм, што би га учинило нечистим, те би га требало освештати, као и због могућег непријатног задаха. Међутим, савремена хигијенска средства могу ефикасно спречити да се случајним истечењем крви храм не учини нечистим, као и ублажити задах који истицањем крви настаје, те са те стране нема сметње да жена за време месечног прања, уз потребну обазривост и предузете хигијенске мере може долазити у цркву, целивати иконе, примити нафору и освећену водицу, као и учестовати у појању. Причестити се у отм стању, или некрштена крстити се, не би могла. Но, у смртној болести може се и причестити и крстити. Исто тако, жена после порођаја, до 40-тог дана се не може причестити, сем у случају ризика да може да умре.
----------------------------------------------------------------

*Патријарх Павле, Да нам буду јаснија нека питања наше вере, 
књига 1. стр. 402-408 (скраћено)

Из књиге: Свето Причешће лек бесмртности

Нема коментара:

Постави коментар