У храму нема места грубости, свађама,
интригама, хладноћи, равнодушности, бездушности. Напротив, свако ко
улази у храм треба да осети атмосферу љубави, саосећања, бриге и
топлине.
Зар треба да се учимо од секташа који
свакога ко улази код њих сусрећу са љубављу. И свештеник и сви служитељи
храма треба да памте да је један од задатака њихове делатности, њихов
свештени дуг – да поздраве, утеше, загреју љубављу свакога ко долази.
Не дај Боже да неко буде одгурнут
хладноћом, грубошћу или одсуством жеље да се потруди на корист ближњем и
у славу Божију, у сагласности са речима Спаситеља: „онога који долази
Мени нећу истјерати напоље“ (Јн. 6:37).
Човек примљен са љубављу у храму треба да сусретне побожну тишину, чистоћу и лепоту, који су супротни уобичајеној сујети и ужурбаности који прогањају људе у свакодневном животу и лишавају их душевног спокоја.
Усред те лепоте храма Божијег, непознате
неверујућим људима, узноси се тиха, кротка, смирена молитва, проникнута
љубављу према Богу и ближњем.
Излазећи из храма на улицу човек улази у други свет који живи по закону греха, испуњен греховним саблазнима и нечистоте сваке врсте. И у тај свет, у коме је осиромашила љубав и погажена правда нас и шаље Господ.
Извор: Мисионарски центар о.Данил Сисојев
Преузето са: Црквена општина Паланчиште - Епархија бањалучка
Нема коментара:
Постави коментар