Истанбул – Васељенску патријаршију издаје стрпљење: после многих празних обећања да ће бити поново отворена теолошка школа код Истанбула, црквени представници се, први пут, спремају да то питање покрену ипред судом.
„Уморили смо се, наше стрпљење истиче. Они (влада у Анкари)стално дају обећања, стварају утисак да је само питање тренутка када ће теолошки семинар бити поновно отворен, али конкретног напретка нема”, кажу у Васељенској патријаршији у Истанбулу.
Али, у Патријаршији се не предају. Прво ће се, кажу, још једном обратити Министарству за образовање.„Ако не добијемо позитиван одговор спор ћемо покренути пред судом. Ми смо држављани Турске и нико не може да нам одузме право на образовање”, цитира „Хуријет” извор у Васељенској патријаршији.
Теолошки семинар на острву Халки (на турском Хајбелијада), у Мраморном мору, који је непрекидно радио скоро два века, затворен је 1971. године. Тај потез је повучен под изговором да све верске школе треба дабуду под контролом државе, што су православни великодoстојници енергично одбацили. Ту је стављен катанац. Малобројни Грци, који су у Турској преживели многе погроме, верују да су били жртве политичких игара између Анкаре и Атине због тадашњег заоштравања око Кипра.
Време неумитно ради за Васељенску патријаршију и у Анкари ће, преили касније, морати да схвате да ће ту историјску неправду морати да исправе, да треба да се ослободе притисака радикалних националиста који се томе противе. Турска, која је кандидат за улазак у ЕУ, неће моћи да откључа капије Брисела све док не врати кључ теолошке школе на Халкију.
На тај проблем је званичнике у Анкари упозорио и потпредседник САД Џозеф Бајден приликом недавне посете Турској. У Бриселу такође кажу да и поредизвесног напретка још увек није довољно урађено за заштиту верских мањина, пре свега Грка и Јермена. Слични апели стижу и из Ватикана, Грчке, Светског савета цркава.
У Васељенској патријаршији објашњавају да досад нису размишљали о подизању судске тужбе, јер нису желели да заоштравају односе са државом чији су становници. Поготово што је садашња влада, за разлику од претходних, повукла неколико потеза који су имали повољан ехо међу припадницима верских мањина: почело је враћање раније одузете имовине,обновљено је неколико цркава и манастира, док је више православнихсвештеника по кратком поступку добило турско држављанство. То је незаобилазан услов да би неко могао да постане примус интер парес (првимеђу једнакима) у православном свету, што ће рећи васељенски патријарх,да би могао да обавља службу у овдашњим црквама. Први пут су стигла јаснаи чврста обећања да влада озбиљно разматра могућност за отварање теолошке школе на Халкију.
„Турска разматра захтев Грчке (васељенске) патријаршије за поновно отварање теолошког семинара. Влада је обавезна да испуни све оправдане захтеве наших грађана који вековима живе у овој земљи”, обећао је потпредседник владе Булент Аринч приликом „историјске посете”Патријаршији у старом делу Истанбула. Он је те речи изговорио пре 18 месеци, али оне су до сада остале „мртво слово на папиру”.
У Васељенској патријаршији су сада одлучили да иду до краја. Уколико домаћи делиоци правде не прихвате њихов захтев, обратиће се, како се сазнаје, и Европском суду за људска права у Стразбуру, који је досад показивао разумевање за њене захтеве за повраћај конфисковане имовине.
Извор: ВасељенскаТВ
Нема коментара:
Постави коментар