Изјава мандатара Владе Србије, г. Ивице Дачића, о оснивању
Канцеларије за сарадњу Владе Србије са Црквама и верским заједницама
изазвала је код једног угледног јерарха наше Цркве одређено
неразумевање. Чуо се и коментар да ће се то негативно одразити на неке
од виталних елемената верског живота.
Изнета је помало невероватна теза – не само за теологе – да је Министарство вера (ваљда: causa per se) институција која осликава „значај Цркве као чувара основних вредности једног народа, једне државе...“, при чему аутор те тезе и не живи у држави о чијим институцијама износи критичке примедбе, a у држави у којој живи не може ни да сања ни о „верској комисији” из Брозове ере, акамоли о неком европском и демократском моделу из
ове области.
Морамо истаћи да се овде, свакако, ради о неразумевању, веома уско фокусираном и једностраном сагледавању проблема, како у погледу до сада постигнутих решења, тако и у погледу концепта који ће бити примењен.
Из тог разлога, осећем обавезу да, са своје стране, дам своје виђење ствари.
Изнета је помало невероватна теза – не само за теологе – да је Министарство вера (ваљда: causa per se) институција која осликава „значај Цркве као чувара основних вредности једног народа, једне државе...“, при чему аутор те тезе и не живи у држави о чијим институцијама износи критичке примедбе, a у држави у којој живи не може ни да сања ни о „верској комисији” из Брозове ере, акамоли о неком европском и демократском моделу из
ове области.
Морамо истаћи да се овде, свакако, ради о неразумевању, веома уско фокусираном и једностраном сагледавању проблема, како у погледу до сада постигнутих решења, тако и у погледу концепта који ће бити примењен.
Из тог разлога, осећем обавезу да, са своје стране, дам своје виђење ствари.
-
Сви темељни закони и подзаконска акта која регулишу однос државе и
друштва са Црквама и верским заједницама (Закон о Црквама и верским
заједницама, Закон о реституцији имовине Црквама и верским заједницама,
Уредба о организовању и остваривању верске наставе, Уредба о вршењу
свештеничке службе у Војсци Србије) донети су у претходном периоду.
Сматрамо да је сада нужно, кроз једно ефикасно и потпуно оперативно
тело, учинити све што је потребно да се донета решења, у сарадњи са
Црквама и верским заједницама, до краја спроведу у пракси.
-
Министарство верâ, као самосталан државни орган, укинуто је у
мандату претходне владе и сведено на ниво секретаријата. Примећујемо да
се тада актуелни критичар није огласио.
-
Министарство вера, као самосталан орган, не постоји нигде, ни у
једној савременој европској држави, укључујући и Републику Српску као
државни ентитет, па и Црну Гору, међународно познату као Монтенегро, а у
исламском свету као Карадаг.
-
Укључивање ресора верâ у други ресор – постојала је опција
укључивања у Министарство културе, информисања, дијаспоре и вера – због
сложености процедурâ свакако не би задовољило ни критичара садашњег
решења.
-
Сви, укључујући и високе представнике Цркава и верских заједница,
морају прихватити чињеницу да је због економске кризе, која ће бити све
тежа, била оправдана стратешка одлука и предизборно обећање свих
политичких снага у Србији о рационализацији система државне управе.
Епископ бачки
Иринеј
Иринеј
Извор: Спска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар