О БРАЧНИЦИМА – СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ (III)

ПОУКА ЗА НЕПОРОЧНИ ЖИВОТ СУПРУЖНИКА

(Из 63. беседе на Јеванђеље по Јовану)

                Права вера, при порочном животу, не доноси никакву корист, то показује и Христос, и апостол Павле, који су се пре свега бринули да живот буде частан.

 Тако Христос учи: „Неће сваки који ми говори: Господе, Господе ући у Царство Небеско“ (Мт.7:21). А апостол Павле у својој посланици Јеврејима овако говори и заповеда: „Старајте се да имате мир са свима и светост, без које нико неће видети Господа“ (Јевр. 12:14).

            Светошћу он назива целомудреност, по којој свако треба да буде задовољан својом женом и да не пада са другом. Јер, ко није задовољан својом женом, тај се не може спасти, већ ће неминовно пропасти, макар имао и хиљаду врлина. У ствари, блудник не може ући у Царство Небеско; а овде није у питању блуд, већ много више – прељуба. Као што жена, која је везана браком за мужа, и упусти се у везу са другим (мушкарцем), чини прељубу, тако исто и муж, који је везан за жену, ако буде имао и другу – он чини прељубу. А такав не може наследити Царство Небеско, већ ће бити бачен у огањ пакла.

            Послушај шта о таквим људима каже Христос: „Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси“ (Мк. 9:44). Заиста, нема никаквог оправдања за онога који, имајући жену, запада у разврат са другом женом; јер, то је разврат. Ако се многи уздржавају и од жене своје, када наступи време поста или време молитве, онда какав је огањ заслужио онај који није задовољан ни својом женом, већ има везу и са другом? Ако се ономе који је отпустио од себе и презрео своју жену не дозвољава да се венча поново, јер је то прељуба, онда какав тек грех чини онај који, имајући у дому свом жену, доводи још и другу? Нека нико не дозволи да се овај грех зацари у његовој души, већ нека га истргне из корена. Прељубник не може толико нашкодити жени колико самоме себи.

            Јер грех прељубе толико је тежак и неопростив да, ако жена остави мужа, чак и идолопоклоника, против његове воље, Бог је кажњава: али када остави прељубника, онда је не кажњава. Видиш ли, какво је зло прељуба? „Ако нека верна жена има неверућег мужа и он се приволи да живи с њом, нака га не оставља“ (1. Кор. 7:13). А о блудницама није то речено, већ шта? „А ја вам кажем да сваки који отпусти жену своју, осим због прељубе, наводи је да чини прељубу“ (Мт. 5:32). Ако заједнички живот чини мужа и жену једним телом, онда онај који живи са блудницом обавезно постаје с њој једно тело. Како после тога честита жена, која је део Христов, да прими таквога мужа? Или на који начин да сједини са собом (оног који је ) део блудницин? И погледај ову особеност. Она која живи са неверним, не постаје од тога нечиста: „неверујући муж се посвети женом верујућеом (1. Кор. 7.:14). Али о блудници није то речено, већ шта? „Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блудницине?“ (1. Кор. 6:15). Тамо благослов траје и не одузима се, иако се живи са неверујућим; а овде се он одузима.

            Заиста тежак грех је прељуба, тежак грех и он припрема вечну казну! Па и у земаљском животу он навлачи небројене несреће. У ствари, такав човек је принуђен да води живот тежак и пун жалости, и његово стање ни у чему није боље од стања оних који су осуђени на смрт, када он тајно улази у туђи дом са страхом и великим ужасом и свих се чува, и робова и слободних. Због тога вас молим да се ослободите од те болести. Ако то не послушате, онда не улазите у свету припрату. Овце, покривене приштом и заражене болешћу, не треба да пасу заједно са овцама здравим, већ их треба гонити од стада док се не ослободе од своје болести. Ми смо постали удови Христови, не будимо удови блуднице. Овде није блудилиште, већ црква; и ако имаш „удове блуднице“, онда не стој у цркви да не би обешчастио то место.

            Чак и да нема огња у паклу, нити да има било какве казне, како ти, после оних разговора и брачних светиљки, после законске постеље, после рођења детета, после таквог односа, можеш дозволити да се вежеш за другу? Како се не стидиш и не црвениш? Зар не знаш да многи осуђују и оне који доводе код себе другу жену после смрти своје жене, иако тај чин не заслужује казну? А ти још за живота своје жене узимаш другу! Колики је то разврат! Почуј, шта је речено о тим људима: „црв њихов не умире, и огањ се не гаси“ (Мк. 9:14). Бој се те претње. Бој се такве казне. Није овде тако велико задовољство, колико је тамо велика казна. Али, дај Боже, да нико не буде подвргнут таквој казни; дај Боже, да ми, који се подвизавамо, у светости угледамо Христа и достигнемо обећана блага.

Амин!

Крај и Богу слава!