Древни Тир био је један од најзначајнијих градова феничанског света. Познат по снажној поморској трговини, богатству и изузетним утврђењима, овај град је вековима одолевао бројним
претњама. Посебну тешкоћу представљало је то што је био изграђен делом на копну, а делом на острву, па је његово освајање захтевало и војну снагу и велику упорност.
Тир је у време Александра Македонског представљао једну од највећих препрека у његовом походу на Исток. Александар је тада имао само 24 године, а опсада града трајала је око 10 месеци, од новембра 333. до августа 332. године пре Христа. Била је то једна од најтежих и најпознатијих опсада у античкој историји, јер је Александар морао да уложи огроман напор да би савладао град који су штитиле и снажне зидине и море.
Главни разлог напада био је стратешки. После победе над Даријем III, Александар је желео да обезбеди читаву феникијску обалу, како би ојачао свој положај и отворио пут ка Египту. Тир је у том тренутку био важан персијски ослонац на мору, па би остављање таквог града иза леђа представљало озбиљну опасност за Александрову војску, снабдевање и контролу над приобаљем.
Ипак, у позадини сукоба постојао је и верски и симболички мотив. Владалац Тира у време опсаде био је краљ **Азимилк**, а главно божанство града био је **Мелкарт**, феникијски бог кога су Грци често поистовећивали са Хераклом. Александар је, по предању, тражио да у Тиру принесе жртву Хераклу-Мелкарту, јер је себе сматрао његовим потомком или макар божански повезаним са њим. У античком свету је то имало и политички и религијски значај, јер би такво признање било и симболичко прихватање његовог права и престижа.
Зато опсада Тира није била само обична војна операција. Она је била спој стратегије, политике, религије и Александрове личне амбиције. Град који је веровао у снагу својих зидина и мора, на крају је савладан после дуге и тешке опсаде, а Александар је тиме показао да ни најјаче утврђење не може дуго одолети његовој упорности.
Ова историја остаје један од најупечатљивијих примера како су одлучност, инжењерска вештина и војна упорност могли да промене ток историје. Зато и данас, вековима касније, опсада Тира изазива исто оно дивљење као и у време када се одиграла.
Тир се помиње и у Библији, и у Старом и у Новом завету, што му даје и религијску важност у ширем блискоисточном контексту. У савременим описима често се назива „градом рушевина изграђеним од рушевина“, што добро осликава његов дуги и слојевити историјски развој.
Пророчанства о паду Тира у Старом Завету представљају један од најфасцинантнијих делова библијске историје. Овај моћни феничански трговачки центар био је подељен на два дела: град на копну и утврђено острво на око 800 метара од обале.
Због свог огромног богатства, поноса и ликовања над падом Јерусалима, Бог му је преко пророка изрекао сурову пресуду.
Пророчанство Језеклиља (Језекиљ, главе 26–28)
Пророк Језеклиљ је дао најдетаљније пророчанство о уништењу Тира, које се испунило кроз неколико векова и преко различитих освајача:
* Долазак многих народа: Зато овако вели Господ Господ: Ево мене на те, Тире, и довшћу многе народе на те као да бих море с валима његовијем (Језеклиљ 26:3).
* Навуходоносорова опсада: Конкретно се именује вавилонски краљ Навуходоносор II који ће напасти град (Језеклиљ 26:7). Он је опседао копнени део Тира чак 13 година (586–573. пре н.е.) и потпуно га разорио, али су се становници повукли на безбедно острво.
* Бацање града у море: Најневероватнији детаљ пророчанства каже: „И развалиће зидове твоје... и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду” (Језеклиљ 26:12). Ово се дословно испунило 240 година касније, када је Александар Велики 332. године пре н.е. напао острвски део Тира. Пошто није имао морнарицу, наредио је војсци да узме рушевине старог копненог града (камење, дрво и земљу) и баци их у море како би саградили насип (насипни пут) до острва.
* Место за сушење мрежа: Пророчанство наводи да ће град постати „место где се шире мреже уред мора” и да се више никада неће саградити (Језеклиљ 26:5, 14). До данас, древни копнени део Тира никада није обновљен у својој моћи, а локални рибари су вековима користили то место управо за сушење својих мрежа.
Пророчанство Исаије (Исаија, глава 23)
Пророк Исаија је такође прорекао пропаст Тира, називајући га „круном која дели злато” и чији су трговци били кнезови:
* Седамдесет година заборава: Исаија прориче да ће Тир бити заборављен седамдесет година, што се односи на период вавилонске доминације у региону (Исаија 23:15).
* Повратак, али са новом сврхом: Након тог периода, град ће се вратити својој трговини, али његов добитак више неће бити за његово сопствено богаћење, већ ће бити посвећен Господу – за храну и одећу онима који живе пред Господом (Исаија 23:18). Ово се делимично повезује са каснијом помоћи коју је Тир пружао у обнови Јерусалимског храма.
Остали пророци:
* Амос (Амос 1:9–10): Осуђује Тир јер је предао читава заробљеништва Едомцима, прекршивши „братски завет” (савез који су некада имали краљеви Давид и Соломон са тирским краљем Хирамом). Бог због тога обећава да ће пустити огањ на зидове Тира који ће прождрати његове дворове.
* Захарија (Захарија 9:3–4): Пишући у време када је Тир још увек био јако утврђено острво, Захарија каже: „Тир сагради себи кулу, и накупи сребра као праха и злата као блата на улицама. Гле, Господ ће га осиромашити... и град ће изгорети од огња.” Ово се директно односи на поменуто Александрово освајање, када је острвски град спаљен, а хиљаде становника заробљено.
Град Тир се у Новом Завету помиње неколико пута у Јеванђељима и Делима апостолским. Он представља важан географски и духовни појам кроз Исусову службу и каснија путовања апостола.
Сва пророчанства су се испунила до детаља!!!
Тачни стихови и догађаји у Новом Завету
* Исцељење кћери Хананејке (Матеј 15:21–22, Марко 7:24):
„И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске. И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика Му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов! Моју кћер јако мучи ђаво.”
* Покајање Тира и Сидона (Матеј 11:21, Лука 10:13): Исус прекорива градове у којима је чинио чуда, наводећи Тир као пример града који би се брже покајао:
„Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у кострети и пепелу покајали.”
* Мноштво народа долази код Исуса (Марко 3:8, Лука 6:17):
„...и из Јерусалима, и из Идумеје, и испреко Јордана, и око Тира и Сидона, мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.”
* Апостол Павле у Тиру (Дела апостолска 21:3–4):
„А кад нам се указа Кипар, остависмо га налево, и пловисмо у Сирију, и пристадосмо у Тиру; јер онде ваљаше истоварити лађу. И нашавши ученике остадосмо онде седам дана...”
Још из ове рубрике Текстови можете да пронађете
ОВДЕ.
Текст припремио ✥ блог „Дођи и види“ ✥
Нема коментара:
Постави коментар