Никола Тесла: Српски геније који је осветлио свет

Никола Тесла, један од најзначајнијих проналазача и научника у историји, рођен је пре 170 година,  10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, тада делу Аустријског царства, данас Хрватска.
Његови изуми и око 300 патената поставили су темеље модерне електротехнике, радио-технике и електроенергетике, па је савремена цивилизација без његовог доприноса тешко замислива.

Породица и рана година

Тесла потиче из српске свештеничке породице. Отац Милутин био је свештеник Српске православне цркве (Карловачка митрополија) и пре богословије је завршио  војну школу, служећи као парох у више места, између осталог код Грачаца и у Сењу, да би на крају добио парохију у Смиљану. Мајка Ђука (Георгина), кћи проте Николе Мандића, потицала је такође из свештеничке породице, а Никола је био четврто од петоро деце.

У родитељској кући постојала је богата библиотека, што је снажно утицало на Теслино интелектуално формирање. Милутин се бавио и публицистиком, сарађујући са листовима у Београду и Новом Саду, често под псеудонимом „Родољуб Правичић“. Тај духовни и културни амбијент, уз мајчину сналажљивост и практични таленат, обликовао је Теслино интересовање за науку и технику од најранијих дана.

Школовање и први послови у Европи

Основну школу Тесла је похађао у Смиљану и Госпићу, нижу реалну гимназију завршио је у Госпићу, а вишу реалну школу у Раковцу. Потом је студирао на Политехничкој школи у Грацу, где је слушао предавања из електротехнике и машинства, а касније је покушао да настави студије на Универзитету у Прагу, али због материјалних проблема и разочарања у тадашње високо образовање није стекао диплому.

После студија, радио је у Марибору и Будимпешти, а 1882. године прелази у Париз, где се запошљава у Едисоновој континенталној компанији. Посао га затим води у Стразбур, тада у саставу Немачке, где почиње да разрађује идеје које ће касније постати основа његових великих проналазака.

Долазак у Америку и „струјни рат“

Године 1884. Тесла се сели у Сједињене Америчке Државе, стижући у Њујорк са препорукама из Едисонове компаније. Убрзо потом, 1885. године оснива фирму „Tesla Arc & Light Co“ са циљем да реализује своје замисли у области производње и преноса електричне енергије. Идеју за полифазни систем наизменичних струја, који ће постати његов кључни допринос, имао је већ раније током боравка у Будимпешти.

Између 1887. и 1890. пријављује своје најпознатије патенте: полифазни систем наизменичних струја, обртно магнетско поље, асинхрони и синхрони мотор, као и трансформатор који ће бити познат као „Теслин трансформатор“. Своје проналаске представља у Америчком институту електроинжењера, стичући углед међу стручњацима.

Тиме директно доводи у питање концепцију Томаса Едисона, који је улагао огромна средства у мрежу засновану на једносмерној струји. Сукоб између Едисоновог једносмерног и Теслиног наизменичног система у јавности је постао познат као „струјни рат“. Теслу из финансијских невоља извлачи компанија Вестингхаус, која откупљује прве патенте из области полифазних струја и омогућава практичну примену његових идеја.

Нијагара, Бафало и несебичан потез

У сарадњи са стручњацима Вестингхауса у Питсбургу, Тесла учествује у пројекту изградње прве велике хидроелектране на Нијагариним водопадима засноване на полифазном систему наизменичних струја. Централа је пуштена у редован рад 15. новембра 1896. године и снабдевала је град Бафало електричном енергијом, што је био историјски корак у примени наизменичне струје.

Када се Вестингхаус касније нашао у финансијским тешкоћама, Тесла се одрекао процента који му је припадао по уговору, чиме је допринео спасавању компаније која је веровала у његове идеје. Због овог несебичног потеза Тесла никада није стекао богатство у складу са величином својих проналазака, иако се његов систем данас примењује широм света.

Радио-техника, високе фреквенције и касни радови

Након успеха са полифазним системом, Тесла се окреће истраживању високих фреквенција, рендгенских зрака и бежичног преноса електричне енергије. Ради на решењима која ће омогућити развој радио-система, бежичне телеграфије и радара, а паралелно са њим у истим областима раде и други иноватори.

У спору о приоритету у радио-техници, Врховни суд САД 1943. године постхумно признаје Тесли патент бр. 645.576, чиме потврђује да је он био пионир у области радио-сигнала и преноса. То је важан историјски тренутак који додатно оснажује његов статус једног од кључних стваралаца модерне комуникационе технологије.

Србија, касни живот и смрт

Тесла 1892. године борави у Европи, држи предавања у Лондону и Паризу, а затим одлази у Лику где му је мајка на самрти. Почетком јуна исте године допутује у Србију, где је свечано дочекан, а у Београду га прима краљ Александар Обреновић. Та посета је остала упамћена као симбол везе Тесле са матицом и признања које је уживао међу сународницима.

Од краја 19. века Тесла највише борави у лабораторијама у Колорадо Спрингсу и на имању Ворденклиф у близини Њујорка. У позним годинама живота живи у хотелу „Њујоркер“ у Њујорку, у апартману на 33. спрату, ослањајући се пре свега на пензију коју му је доделила Краљевина Југославија. Познат је по својој педантности, специфичним навикама у хигијени и склоности ка одређеним бројевима, а као доследан вегетаријанац последње године проводи у друштву голубова које је обожавао.

Никола Тесла умире 7. јануара 1943. године у 22 часа и 30 минута, званично од срчане тромбозе. На опелу је, по његовој жељи, изведена „Аве Марија“ Франца Шуберта и песма „Тамо далеко“, уз виолинску пратњу Златка Балоковића, а њујоршки градоначелник Фјорело Ла Гвардија том приликом истиче да ће величина онога што је Тесла створио временом постајати све видљивија.

Заоставштина и наслеђе у Србији и свету

Суд САД је за јединог наследника прогласио Саву Косановића, Теслиног сестрића и тадашњег југословенског дипломату, те је Теслина заоставштина педесетих година пренета у Београд, где је постала основ збирке Музеја Николе Тесле. Ова грађа је 2003. године уврштена у Унесков регистар „Памћење света“, што представља међународно признање значаја Теслине научне и културне баштине.

Мерна јединица магнетне индукције у СИ систему носи назив „тесла“ од 1956. године, када је обележена стогодишњица његовог рођења. Влада Србије је августа 2010. донела одлуку да се 10. јул, дан рођења Николе Тесле, обележава као Дан науке у Србији, чиме је овај српски и светски проналазач трајно уписан у календар националне културе и научног наслеђа.

Никола Тесла данас се сматра једним од стубова модерне техничке цивилизације – човеком чије су идеје и изуми осветлили свет и показали колики потенцијал може да има спој маште, знaњa и истрајности.

Текст припремио ✥ блог „Дођи и види“ ✥

Још текстова о науци и технологији можете да пронађете ОВДЕ.

„Дођи и види“ пратите нас на нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi