Црква Светог Ђорђа у Призрену – срце старог српског града
У самом историјском језгру Призрена, у сенци Шар-планине и
старог каменог моста, налази се скромна, али изузетно значајна Стара црква
Светог Ђорђа, позната и као Руновића црква. Она стоји данас
у порти новог
Саборног храма Светог Ђорђа и ћутљиво сведочи о вековима страдања и васкрса
српског народа на Косову и Метохији.
Задужбина браће Руновић из XV века
Стара црква Светог Ђорђа подигнута је у 15. веку као
задужбина угледне призренске трговачке породице Руновић. Браћа Руновић су
живела у времену све јачег турског притиска, али су, упркос томе, уложила своје
богатство да у центру града саграде храм као сведочанство вере и припадности
Цркви Христовој.
Црква је правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку
и припада скромном градском типу сакралне архитектуре, без велике раскоши у
облику, али са богатијим унутрашњим живописом. Управо та унутрашња лепота –
фреске и молитвени простор – чини да човек осети да улази у стару породичну
цркву, у којој је генерацијама читано Јеванђеље и служена Литургија.
Катедрала Призрена у време најтежих искушења
После претварања Богородице Љевишке у џамију од стране
Турака, Стара црква Светог Ђорђа постаје катедрална црква Призрена – место где
епископ служи и где се сабира православни народ. Тако је ова, наизглед мала
градска црква, преузела улогу духовног средишта града све до краја 19. века.
Тек 1887. завршен је нови, велики Саборни храм Светог Ђорђа
у њеној непосредној близини, па је стара црква остала као драгоцени „стари дом“
призренске епархије – тихо сведочанство времена када је Црква морала да се
повлачи, али није престала да живи.
Фреске, светитељи и молитва у камену
Унутрашњост старе цркве украшавају фреске из 16. века, са
представама Христа, Богородице, Светог Георгија и низа светитеља који су били
утеха народу у турско доба. Стилом припадају постпалеолошкој традицији –
једноставније линије, мирније боје, нагласак на духовном погледу светитеља више
него на декоративном утиску.
Иако је храм више пута страдао и оштећиван, значајан део
живописа је очуван и конзервиран у обнови после 2004. године, када су цркве у
Призрену поново биле изложене насиљу. То што су ликови светитеља преживели
векове и погроме постаје снажна икона – слика да Христова Црква, иако рањена,
остаје жива.
Нови Саборни храм Светог Ђорђа – наставак исте приче
Одмах поред старе цркве, у 19. веку ниче нови Саборни храм
Светог Ђорђа, данас главни храм Епархије рашко-призренске. Темељи су постављени
1855/1856. године, после дугог чекања на турски ферман и бројних опструкција, а
храм је довршен и освећен 1887. године.
Нови храм је већи, тробродни, са монументалнијом
архитектуром и звоником подигнутим почетком 20. века, када се српски народ у
Призрену постепено бројчано подиже и осећа потребу за ширим саборним простором.
Тако данас у самом центру града стоје заједно: Владичански двор, нови Саборни
храм и Стара црква Светог Ђорђа – као три лица исте приче, од страдања и
скромности до обнове и сабрања.
Црква Светог Ђорђа данас – место тихе верности
После мартовских нереда 2004. године, и стара и нова црква
Светог Ђорђа претрпеле су оштећења, али су у годинама после тога обнављане у
оквиру ширег програма заштите српских светиња на Косову и Метохији. Данас су
под сталном заштитом и у комплекс се улази уз пратњу безбедносних служби, али
унутар зидина храмова и даље се служи Литургија, крштавају се деца и тихо
читају имена за молитву.drustvo-svetiarhangeli+2
За сваког ходочасника који дође у Призрен, Стара црква
Светог Ђорђа је место где се историја и молитва додирују – у малом, полумрачном
простору осети се да су пре нас ту стајале генерације православних Призренаца,
остављајући у камену свој уздах: „Свети великомучениче Георгије, моли Бога за
нас“.
Текст припремио ✥ блог „Дођи и види“ ✥
„Дођи и види“ пратите нас на нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
Нема коментара:
Постави коментар