 |
| Старац Клеопа (Илије). Његове поуке о календару и пролазности времена и данас буде савест човека |
Иако је календарски дочек већ иза нас, духовни почетак године за хришћанина не везује се за ватромет и прославе, него за одлуку да исправи свој живот пред Богом.
Савремени човек дочек Нове године често своди на буку, забаву и пијанство, као да је то још једна ноћ за провод више. Црква нас, међутим, тихо подсећа да је свака Нова година пре свега знак да нам је Бог дао још једно време за покајање, благодарност и духовно трезвење.
Старац Клеопа подсећа да је Бог створио свет „речју“ и да је
све у космосу поставио у страшно прецизан поредак: сунце, месец, звезде и све
планете крећу се по законима које је Он установио. Управо по том небеском
поретку, по кретању сунца и месеца, људи су временом почели да праве своје
календаре, покушавајући да земаљско време што више усагласе са Божијим
„календаром“ у творевини.
Одакле нам 1. јануар и празнични обичаји
Првобитно су многи древни народи сматрали да је почетак
године у пролеће, у марту, када почиње нови живот у природи. Касније, Римљани
уводе месеце јануар и фебруар и проглашавају 1. јануар за почетак године,
повезујући га са државним пословима, наплатом пореза, сменом управитеља и
јавним весељима.
Одатле и многи „новогодишњи“ обичаји – свирке, игре,
обилазак од куће до куће – који су по свом пореклу више пагански него
хришћански. Старац Клеопа зато не штеди речи: уместо да се Нова година започне
у цркви, молитвом и благодарношћу, често се дочеки претварају у ноћи пијанства
и расејаности, као да се тако „обезбеђује“ срећа за целу годину.
„Искупљујући време, јер су дани зли“
Најважнији део беседе није историјски, већ духовни. Апостол
Павле нас позива да „искупљујемо време, јер су дани зли“, а старац Клеопа то
примењује управо на Нову годину. Бог свакоме даје одређен број година, дана и
тренутака, и очекује да их човек искористи за покајање, молитву и добро дело, а
не за ленствовање и грех.
Када човек немарно проживи године, а дође тренутак смрти,
више нема „још један минут“, „још мало одлагања“. Тада би многи желели да
испричају свештенику шта су учинили или да бар изговоре једно: „Господе, дај ми
још мало времена“, али време за покајање било је овде, у свакодневици коју смо
потрошили као да смо бесмртни.
Шта вреди земаљска слава?
Да би показао колико је варљива земаљска моћ, старац Клеопа
наводи пример Александра Македонског, кога су савременици славили као великог
освајача пред којим су дрхтали народи. Када су га величали као силнога владара,
Александар је стао пред бурно море и, како предање каже, наредио таласима:
„Заустави се!“ – али таласи су га и даље пљуштали и нико га није послушао.
Тиме је хтео да покаже да човек, ма колико велик изгледао у
људским очима, нема власт ни над једним таласом ако Бог не допусти. А пред
смрт, када су га питали у какав гроб да га положе, одговорио је да не жели
злато и драго камење, него прост гроб и да му кроз два отвора у ковчегу извуку
празне руке напоље, да сви виде да човек са собом не носи ништа. Њему се
приписује и реченица: „Када наступи смрт, неће бити ништа!“ – не у смислу
нестанка душе, него у томе да сва спољашња слава, богатство и моћ тада губе сваки
значај.
Ако је тако са највећим владарима света, колико више треба
ми, обични људи, да будемо трезвени у односу на пролазну „славу“ и новогодишњу
еуфорију. Све што носимо са собом није број дочека и проводâ, него оно што смо
учинили за Бога и ближње.
Нова година као духовни почетак
Кроз читаву беседу провлачи се једна проста, али снажна
мисао: најважнија „новогодишња одлука“ није да смршамо, да се више бавимо
хобијима или урадимо нешто за себе, него да обновимо свој живот пред Богом.
Старац позива свакога да, на почетку године, погледа који га грех дуго држи
заробљеним и да реши да га, уз Божију помоћ, остави, а на његово место стави
конкретну врлину.
То подразумева и праштање онима који су нас увредили,
измирење с ближњима, исповест и молитву, а не дочек у кафанама и пијанству као
„стандард“. Нова година је прилика да Богу заблагодаримо што нам је дао да
проживимо још 365 дана и да га молимо да остатак живота проведемо у покајању, а
не у самообмани да имамо „још много времена“.
Порука читаоцу
Када Црква уочи Нове године или на њен почетак чита речи о
пролазности живота, то није да би нас уплашила, већ да би нас отрезнила и
ослободила од лажних нада. Уместо да година за нас почиње заборавом на Бога,
старац Клеопа нас позива да је започнемо благодарношћу, свешћу о дарованом
времену и одлуком да бар један грех оставимо иза себе, а једну врлину започнемо
– данас, а не од „следећег 1. јануара“.
Текст је настао по мотивима беседе архимандрита Клеопе (Илије) „Новый год и календарь“, објављене на порталу Pravoslavie.ru. Оригинални текст на руском можете прочитати ОВДЕ.
✥ Блог „Дођи и види“ ✥
Прочитај још:
Ђакон Ненад Илић: Муке с „Новом годином“
„Дођи и види“ пратите нас на нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
Нема коментара:
Постави коментар