Ђакон Ненад Илић: Муке с „Новом годином“

Каква је корист од тога што захваљујући јулијанском календару Нова година заклања Божић и остаје главни празник?

Испада да западњаци, иако по нашем виђењу удаљенији од Христа, дочекују у миру Божић, с поштовањем, а затим се у мрсним фестивалским данима који следе опусте у новогодишњој ноћи, док је код нас Срба пост пресечен пијаним лудовањем па кад се људи опораве од мамурлука сете се и Божића.

Мали број „тврдих“ православаца игнорише новогодишње лудовање, не прекида пост, али нико није толико луд да не примећује шта се око њега догађа.

Нова година настала је из средњовековне „Светковине будала“ на Западу, као карневалска пауза и тренутак издувавања енергије социјалних противречности. Сваке године се дозвољавало бар на један дан да нишчи седну у столице угледника и богаташа. Садашња Нова година је тога лишена сем ако се не рачуна илузија свемоћи која настаје интоксикацијом. 

Данашњи моћници се са своје стране ипак труде да на тај дан покажу како су слуге свима. Обилазе ватрогасце, ноћне чуваре, сиромашне породице…

У западном хришћанству прослава Божића која подразумева и размену поклона замагљена је потрошачким духом. Код нас „старокалендараца“ потрошачки дух ослободио се везе са Божићем и постао сам по себи предмет прослављања. И то је делимично због непризнавања реалности општеприхваћене употребе календара. Такозвана „Српска нова година“ једва и да се више слави – пошто није забрањена и не може никоме да се тера инат. Огромна већина Срба слави баш ову европску Нову годину, а за Божић ћемо да видимо…

„Срећна Нова година“ – шта је лоше да човек пожели другима добро, срећу? И није лоше, наравно, сем ако то постане главни садржај празничне комуникације. Императив среће коју форсира баш потрошачка цивилизација чини нас слабима. Како због тога што унижава својим тоталитарним претензијама много више вредности и циљеве тако и што нас чини мање спремним за испуњење високих циљева који обично траже жртву, одрицање. Срећа је у озбиљним друштвима била узгредни и пролазан, жељен и пријатан додатак, али никако циљ. Терор среће…

Има нешто што задржава континуитет доживљаја прославе нове године некад на западу и сад свуда па и код Срба. Светковина будала и пратеће пијано весеље била су неопходни вентил људима у време куге и честих ратова. Резиме, тријумф преживелих, и тренутак заборава страхова који ће већ сутрадан поново нахрупити. Пошто сви знамо да једну очајну годину смењује нова, вероватно још гора, разумљиво је да имамо потребу да се макар за тренутак опустимо. Само кад би ово било после Божића…

Извор: Фејсбук страница ђакона Ненада Илића

Фото: blic.rs

Преузето са: Митрополија црногорско-приморска