,,Душе њихове ће обитавати у добрима.” Увијек пјевамо те
ријечи Sветога пророка када се сјећамо оних који су се упокојили са надом на
живот вјечни и бесмртност. Човјек се рађа овдје на земљи не
ради земље, ради
овога пролазнога живота, него се рађа ради тих вјечних добара. Да би душа
његова и душа свакога човјека обитавала у Божијим добрима, у Ономе који је
једини добар, који је из ничега створио све и сва и који је добротом Својом,
Својом мудрошћу, Својом свјетлошћу, надахнуо свако створење, а изнад свега
надахнуо човјека, као Своје најсавршеније створење овдје на земљи, створивши га
по лику Своме и по подобију Своме, да би кроз овај живот пролазио тај лик у
себи, Божији лик, чистећи га да би у њему засијало оно ради чега је човјек
створен, оно што је вјечно, што је непролазно, то јесте Божије подобије. Да би
у њему, већ овдје у овом животу, то добро Божије, Бог као добро, Бог као љубав,
Бог као истина и вјечни живот, да би то већ овдје човјек доживио и осјетио
мирис тога добра, њиме дисао, њиме живио и њиме се надахњивао.
Ради тога је и сам Бог, не само створио човјека, него и дошао у овај свијет да би се то добро вјечно уселило у његову природу и да би Бог, као вјечно добро и вјечна мудрост, кроз њега и преко њега, зрачио и да би га привео Себи, у Своје вјечно божанско наручје. Сва наша вјера утемељена је управо на тој нади, нади вјечној да је човјек биће створено за бесмртност, за вјечност, а не за ништавило и за пролазност. Да човјек није роб ништавила и пролазности, него је биће које је носилац вјечнога и непролазнога живота. Црква Божија зато памти све оно што се догађало од настанка свијета и настанка човјека и памти свако људско биће. И непрекидно се сјећа и моли Господу да Бог све овдје на земљи рођене упокоји у њедрима Аврама, Исака и Јакова, у Божијим њедрима. Зато у Цркви Божијој и постоје задушнице као дивни празници. Не само што празнујемо догађаје из Христовог живота и живота Пресвете Дјеве, не само што празнујемо свете Божије људе, него се сјећамо, непрекидно, свих људских бића и душа, а то се зову задушнице. Као што имамо данас задушнице Светога Димитрија, те задушнице се сјећамо и приносимо своју молитву и своје дарове за душе свих оних који су се кроз вијекове упокојили. Не само наших сродника и наших ближњих, него свих оних који су се упокојили у нади на васкрсење и живот вјечни.
А данас се посебно сјећамо наше попадије Младенке, која је у имену своме, а и својим животом, посвједочила да је она рођена за вјечну младост, младост која је непролазна. У имену је то носила, својим животом је то посвједочила и зато, и упокојивши се, име своје је потврдила и својим упокојењем, а потврђује га, сигурни смо, и својим обитавањем у њедрима Божијим, у њедрима светих Божијих људи. Они који су се прије ње упокојили и који су Богу послужили овдје на земљи, а највише је оних који су заиста примили Божију светост у себе и Божије дарове. То су свети Божији људи који су кроз вијекове служили. Ево, овдје имамо и мошти Светога оца нашега Арсенија, наследника Светога Саве, архиепископа и просветитеља српскога и свеправославнога, Светог Арсенија који, ево, ходи са својим народом од мученичке Пећке патријаршије, па редом иде тамо гдје год је народ ишао, ходи за њим да га утврди у вјери, у нади и у љубави. И ових дана се Свети Арсеније враћао у Косијерево, гдје су некада раније почивали његове свете мошти, да тамо Херцеговину, Светога Саве дједовину, да и њу обасја свјетлошћу лица свога и светошћу живота свога. И ево га опет овдје, вратио се међу нас и ту је заједно са небеским силама, заједно са свим онима који су се овдје подвизавали кроз вијекове, од прадревних времена, заједно са онима који ктитори, приложници и добротвори ове светиње Божије, за које се посебно молимо на свакој Литургији. Црква Христова има то Божије памћење у себи и зато никада не заборавља оне који су живјели, који живе и који ће живјети на овој земљи.
Задушнице, за душу приношење дарова и сјећање на све оне који су Богу послужили и који су се у нади на спасење и живот вјечни упокојили. Нека би Господ упокојио све наше претке и све упокојене у нади на васкрсење и живот вјечни, од Адама до наших времена, знане и незнане, све оне којих се сјећа сам Бог и Црква Његова света, да их Господ упокоји, да им подари вјечни живот, вјечну истину, вјечну свјетлост и вјечну мудрост и да Господ, као што нас сабира овдје на земљи око светиње Своје, око Тијела и Крви Своје, око Светога причешћа, тако Господ да нас сабере и око пријестола Свога у вјечном и непролазном царству Оца, и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
Извор: Митрополија црногорско-приморска
#задошнице, #михољскезадушнице, #митроплитамфилохије, #амфилохије, #zadusnice, #miholjskezadusnice, #mitropolitamfilohije, #amfilohije,
Нема коментара:
Постави коментар