”Устани Господе, нека се не осили човјек,
Нека буду суђени народи пред Тобом,
Постави Господе законодавца над њима,
Нека познају народи да су само људи” (Псалам 9, 20-21)
У данима великогоспојинског поста и ишчекивања завршетка
црквеног годишњег круга, молимо се Богу и Пресветој Богородици за мир, љубав,
слогу, напредак и спасење православних хришћана у
Црној Гори, и свеукупног
црногорског грађанства, али и свих људи и земаљских народа.
Пред нама су такође дани избора нове законодавне и извршне политичке власти, па
предизборна страначка кампања заокупља пажњу и нас хришћана који смо
истовремено грађани ове државе.
Као никада до сада, ови политички избори су повезани и са животом Цркве
Христове у Црној Гори, јер за нама имамо више од годину дана велике друштвене
полемике око проблематичног Закона о слободи вјероисповјести који је изгласала
досадашња скупштинска већина. Ми у Цркви смо довољно свјесни и писмени па знамо
да тако лош законски текст није случајно изгласан, него су му претходила јавно
и упорно исказана настојања предсједника државе и саме владајуће партије на
њеним конгресима. А она су у својој суштини антиуставна и антисекуларна. По
свему је јасно да се досадашња политичка власт одлучила, не за сарадњу и
цивилизовано (европско) уређење односа државе и Цркве, него за недемократско
уплитање државе у само уређење и организацију Цркве. Поистовјећујући државу са
собом и својом влашћу, а не знајући шта је Црква, изједначују је са собом и
својом партијом.
Они, пак, који припадају Цркви Божјој, знају да сама ријеч ”црква” значи
”сабрани народ” око светог имена Божјег, око Тијела и Крви Христа Бога, који је
дошао у свијет, рођен од Дјеве, не да му служе, него да служи и да живот свој
положи за људе, за човјечанство. Владика и поп служе у том Божјем народу, као
његови чланови, они нијесу Црква, а сви чланови Цркве су ”царско свештенство”,
без обзира коју службу у њој имају, они су прије свега и изнад свега ”грађани
Царства Божјег” без обзира којим језиком говоре и којој земаљској нацији
припадају. Том и таквом народу, крштеном, припадају Светиње и црквена имовина –
и то је тако свуда од памтивијека, па и у Црној Гори. Оптуживати, дакле, Цркву
да се бави антидржавном и партијском политиком пред изборе, са разлога што су
њени чланови устали против безаконог и дискриминаторног закона, којим се негира
и угрожава само биће Цркве, представља лаж и обману и незапамћено насиље
секуларне партије на власти, која себе проглашава за Бога и хтјела би да јој
Црква Бога живога и истинитога буде слушкиња. Управо такву ”цркву” заговарају у
својим изборним програмима и промоцијама премијер и предсједник Црне Горе и
други, заборављајући да Црква као народ Божји не припада никаквим коалицијама и
партијама. Она јесте дужна да цару даје царево (цару пару), а Богу душу, све
што јесте и што има.
Наслиједивши власт и приватни капитал од оних који су власт задобили убијањем
”кулака”, капиталиста и свештенства (=покушај убијања Бога), та господа данас
себе проглашавају за носиоце модерних европских вриједности, својим
опредјељењем за ”либерални капитализам”, не само невраћањем отете црквене
имовине, него и отимањем (наводно законским) Светиња Божјих. Побуну народа
против тога проглашавају за бунт Цркве против државе, партијашење и служење
туђим интересима! Злоупотребом свенародног тринаестојулског устанка и
независности Црне Горе, уствари повампирују дух фашистичке независне
дванаестојулске Црне Горе из 1941. и оне из априла 1945. из Старе Градишке,
покушавајући да на том духу граде њену будућност. Оне који то не прихватају
проглашавају антицрногорцима и заговорницима окупације Црне Горе!
Међутим, и поред ове, јасно препознате антицрквене идеологије владајуће партије, ми се, као Црква, не желимо уплитати у политичка странчарења, нити у актуелну предизборну кампању. У том смислу смо обуставили и наше молитвене и протестне молебане и литије широм Црне Горе. Први разлог ове обуставе био је повратак епидемије злоћудног вируса у Црну Гору, а овоме се придружио и разлог започете политичке кампање. Кад су у питању поворке аутомобила и барки – ми нијесмо њихови организатори. Народ је навикао на племениту литијску форму кретања и заволио је – и нека му је то Богом благословено!
Црква нема своју странку нити своју изборну листу, али је природно да се радује
онима који су против безаконог Закона и који бране Светиње, без обзира којој
странци припадају. Црква не навија ни за једну партију и самим тим, у духу
секуларизма, она политичке процесе препушта политичарима. Са друге стране, она
је слободна да позове грађане да предстојећим изборима приступе растерећени
било каквог страха и поткупљивања, користећи своја грађанска права.
Како су неуставним законом погажена вјерска права и слободе хришћана и Цркве, и
како су одбијене све наше молитве и молбе да се нађе договор на минимуму наших
захтјева, сматрамо, као пуноправни грађани ове државе, легитимним да позовемо
вјернике и све правдољубиве људе да не дају глас политици која још увјек
истрајава на духу овог антизакона. Оној политици која мимо сваког правила,
протјерује свештенике из земље, руши црквене објекте, а хапси и приводи
владике, свештенике и вјернике. Такви се политички фактори, баш током ове
кампање, сами од себе препознају, па нема ни потребе, нити би имало смисла, да
их ми, са црквеног амвона, именујемо.
Сматрамо да у овом позиву нема политичке пропаганде, него се ради о нашој
пастирској бризи за душе вјерника, који слушају глас Цркве, кроз који говори
правда Божја и људска. Напротив, не би било нормално, у овом моменту, не
скренути пажњу на то духовно питање. Колико је душепогубно да хришћанин,
вјерујући човјек уопште, на било који начин подржава такво политикантство, а
камоли да му даје повјерење да оно било гдје у свијету буде изабрана
демократска власт?! Овдје се ради о људској части, одговорности и достојанству.
Ипак, забринути смо, за стабилност друштва и безбједност грађана, да се не би
предстојећи избори усмјерили у правцу продубљивања старих и изазивања нових
подјела или, не дај Боже, немира на црногорским улицама. Ово говоримо и због
непријатног искуства када је сама Црква, на претходним изборима, била
злоупотребљена, лажним дојавама и изазивањем панике, па је у изборном дану,
прије четири године, и она сама народу скретала пажњу на пријетњу тзв. никада
доказаног државног удара! Зато позивамо све учеснике политичког надметања да
поштују Божије и земаљске законе, и да изборни процес, укључујући бројање
гласова и саопштавање резултата, спроводе људски и демократски. При томе
скрећемо пажњу свим вјерницима и часним грађанима да било из страха или било
каквог интереса не продају своју душу и савјест, гласове и личне карте за
јефтине паре, било чије да су.
При томе, разумијемо бојазан многих у погледу могућности да неко свјесно
планира изборне неправилности, али апелујемо на савјест и одговорност оних
којима је повјерено вођење ових поступака, да се држе правила и правде.
Слободно исказана воља грађана је светиња и пред Богом и пред људима, и не
смије се дозволити њено омаловажавање, ни на који начин.
Ипак, макар што се вјерујућих људи тиче, брига за ову светињу и борба за њено
очување мора се одвијати под утврђеном лозинком ”Не дамо светиње”! А то значи,
мирно, стрпљиво, у духу братске љубави, и на вјери у Божију помоћ и Христову
побједу. Никад и никако другачије! Празник Успенија Пресвете Богородице који
празнујемо и коме су посвећене наше многобројне Светиње, свједочи како Бог
награђује, не само своју мајку Пресвету Богородицу, него и све оне међу људима
и земаљским народима, који су му вјерни, који бране и жртвују се за његове
светиње: светињу творевине Божје, светињу сваког људског бића, светиње
посвећене Христу Богу, прије свега Тројици Богу Љубави, Мајци Божјој и Божјим
угодницима. Све те светиње припадају првјенствено Богу, Божјој Љубави, Божјој
држави – вјечном Царству небеском. Егоистичко, саможиво својатање и одузимање
ових светиња од стране било какве земаљске власти или идеологије,
псевдорелигијске или приземно-грађанске, представља обесвећење свих светиња,
сатанизовање неба и земље, обоготворење онога што је пролазно, земним
грађанством и имовином рашчовјечење човјека лишавањем његовог вјечног
грађанства, бесмртног достојанства и смисла. За такве гонитеље Божје и људске
правде – отимаче светиња, Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац и правдољубац
је давно рекао: ”закон му је што му срце жуди, што не жуди у Коран не пише”.
Додавши, између осталог и ону богонадахнуту ријеч: ”Питагоре и ти Епикуре, зли
тирјани душе бесамртне… Ви сте људско име унизили и званије пред Богом човјека
једначећ га са бесловесношћу, небу грабећ искру божествену, с којега је скочила
огњишта, у скотско је селећи мртвило.”
Благослов Мајке Божије и празника Њеног Успења, нека буде на свакој људској души, и свакоме Божијем створењу. Амин!
Архиепископ цетињски
Митрополит црногорско-приморски
+АМФИЛОХИЈЕ
#посланица, #poslanica,
Нема коментара:
Постави коментар