Кју Клукс Клан, који је настао на америчком југу након Грађанског рата, почео је као тајно друштво посвећено одржавању надмоћи бијеле расе. Иако је данас од Клана буквално остала само униформа међу бијелим националистима, вијек и по био је водећи глас нетрпељивости у САД-у. ККК је први пут настао у јужним државама САД одмах након Грађанског рата, 1861-1865.године и био је тајно друштво посвећено одржавању надмоћи бијеле расе, које је подразумијевало осигурање да новоеманциповани Афроамериканци никада не би могли да приступе политичким, грађанским или економским правима. У овом периоду Клан је дјеловао као терористичка група: користио је мучење и убиства (посебно линч), као и економску принуду, не само да би казнио појединце који су изгледа изазивали бијелу моћ, већ и да тероришу читаву популацију црних људи.
Њихов успон великим дијелом почивао је на изградњи страха, а то су постигли тако што су понављали лажне оптужбе. Неколико бијелих елита са југа, које су се супротставиле Клану, обично су оправдале неактивност тврдећи да је то приватна, недржавна организација сиромашног, необразованог “бијелог отпада”, тако да су полиција и судови били немоћни да га контролишу. То је наравно био лажан изговор, а полиција и шерифи често су се састајали и прикључивали Клану, осигуравајући да он може да дјелује некажњено. Они који су правдали своју неактивност у Клану, тврдили су да су њихове одоре, хаљине, капуљаче и маске онемогућиле идентификацију чланова. Ово такође није било тачно: у већини заједница идентитети чланова ККК су били добро познати.
ККК је све до 1920-их остао ограничен само на југ земље, када је експлодирао у масовни покрет у сјеверним државама. Али овај “други Клан” је био другачија звијер. Његов успјех у регионима гдје је црног становништва још увијек веома мало, резултат је проницљивог стратешког потеза: док је остао тако расистичан као и његов предак, ускладио се са анти-имигрантским кампањама и усредсредио је своју демагошку нетрпељивост на имигранте, католике и Јевреје. Бијела боја је тако постала аутентични американизам, из којег су трајно искључени људи друге боје. Овај ККК из 1920-их се истицао само у интензитету и ширини свог страха. Штавише, еугенику, која је подијелила људе на инфериорне и супериорне категорије, многи академски стручњаци прихватили су као добру науку и здравствену политику и учила се у већини биолошких уџбеника из тог периода – пружајући “научну” потврду за нетрпељивост.
Главна стратегија ККК била је изборна. Гласачи Клана, изабрали су 16 америчких сенатора, десетине конгресмена, 11 државних гувернера и хиљаде државних и локалних званичника; то су били политичари који су отворено давали подршку Клану, обећавајући да ће повратити Америку од “ванземаљаца”, али су их и чланови Клана уцјењивали да ће остати без гласача. Милиони Американаца, укључујући и бијеле протестанте, противили су се Клану. Али њихове критике приказивале су припаднике Клана као необразоване, заостале људе, неподобне и несофистициране. Међутим, оптужбе су биле и лажне и контрапродуктивне, јер је већина чланова Клана била образована, из средње класе а не из руралне, а организација је напредовала у неколико великих градова као што су Детроит, Лос Анђелес, Портланд. Међутим, до краја 1920-их, Клан се драматично смањио, па је са чак 5 милиона чланова спао на неколико стотина хиљада. Губитак моћи догодио се изнутра: чланови су замјерали сталном захтјеву за штабове и друге дажбине у националном штабу, корумпирани лидери су били ухваћени пијани или су оптужени за проневјеру. Његов пад није значио да су идеје Клана изумрле, а неки су се придружили нацистичким групама. Данас смо свједоци оживљавања већине Кланових вриједности, а у њиховој сржи је тврдња да је једна раса (етничка група) аутентична суштина нације.
Приредио: Миомир Ђуришић
#кјуклуксклан, #kjukluksklan,
Нема коментара:
Постави коментар