29. октобар / 11. новембар
Преподономученица
Анастасија Римљанка
Ваша
Светости, ако нека девојка одузме себи живот да би избегла силовање да ли Црква
њу рачуна у самоубице којима се не може служити опело?
Насупрот
самобубству, Православна Црква врло високо цени мучеништво, жртвовање свог
живота из љубави према Богу и ближњима. Доказ томе је мученичка смрт Милице
Костић из Крушевца, која није хтела смрт, хтела је да живи, али упавши, без
своје кривице, у ситуацију да брани образ, слободу и достојанство људске
личности, одупрла се насилницима и живот изгубила.*
По
сведочанству др. Петра Машића њене последње речи су биле: „Спас сам нашла у амбису.
Запливала сам и, ево ме, чика Перо. Сада сам слободна!“, из којих се види да је
она свесно скочила са једанаестог спрата да част и дотојанство своје личности,
ма и смрћу, спасе од насилника.
У
историји Цркве овакав поступак није карактерисан као самоубиство, него као
мучеништво.
-------------------------------
*
Милица Костић (1956-1974), ученица средње школе, чиста душа и девственица,
скочила је 2. септембра 1974. са 11. спрата солитера Крушевцу, да би избегла силовање.
Од тешких повреда, умрла је два дана касније. Сахрањена је, уз опело, по
благослову епископа жичког Василија. Испратиле су је хиљаде уплаканих
Крушевљана. У цркви Христа Спаситеља у Убу осликана је фреска Св. Новомученице
Милице Крушевачке (прим.прир.).
Свети Патријарх Српски Павле
#365питања, #365, #365pitanja,
Нема коментара:
Постави коментар