Прикривени благослов - Архимандрит Андреј Конанос

Данас желим да запамтиш ријеч „прикривени благослов”. Дакле, благослов који је скривен под нечим што изгледа као туга, мука, казна, проблем, трагедија итд. Иза сваког феномена у животу знај да
се крије неки благослов. Иза било које животне ситуације.  Не постоји ништа што се догађа у твом животу, од јутра кад се пробудиш до тренутка када заспиш, а да нема виши циљ који дјелује за твоје добро, твој интерес, и у твоју корист.

Сигурно није све пријатно, идилично, не ствара све задовољство и ужитак, али је све засигурно корисно. То је оно што говори апостол Павле: „Онима који љубе Бога све помаже на добро” (Рим. 8,28).

Када човјек има љубав према Богу и гледа на живот таквим божанским очима, Христовим очима, и са вјером да је све оно што се догађа за његово добро, онда све и помаже на добро, све то постаје. Проблеми постају наши сарадници, недаће постају наши сарадници, препреке које чине да посрћемо, уствари нас тјерају да трчимо још више, јер када посрћеш, залијећеш се и трчиш брже. Ништа се у животу не дешава како би те уништило. Та слика која се укоријенила у нашој глави, то увјерење које се урезало у нашу душу, (након неке васпитне мјере у облику казне коју смо некада примили) о Богу који није подршка нашем животу, него онај који кажњава наш живот је потпуно погрешно. Увјерење да је Он препрека за наш успјех, и стално нам говори: „Не”. Да нам, шта год желимо да постигнемо долази препрека огромне руке и жељезног  зида који каже: „Не, нећеш то урадити, ја Бог ћу те спријечити”. Управо ово увјерење које је урезано у нашу душу је потпуно погрешно. Једна од помисли коју је Христос сотворио у нашој души је пријатељска помисао према Богу.

Све што се дешава у твом животу има добар циљ. Иза сваке трагедије крије се скривени благослов. Због тога сам ову малу тему данас започео фразом „прикривени благослов”. Чули сте за Светог Јована Кавсокаливита који је палио своје колибе на Светој Гори јер није желио да има никакву личну имовину, и када би се год његова душа закачила за нешто палио би је и одлазио у другу. Читао сам у једној књизи која описује његов живот кроз причу и у којој се каже: – Зашто то чиниш? А он одговара: „Палећи моју колибу имам бољи поглед ка небу”. Дакле, оно што некоме изгледа као катастрофа, он каже: – Палим колибу, и када она изгори изнад мене се отвара небо и ја боље видим. Немам препреку, немам плафона, немам нешто што би ме ограничавала и тако се отварам.

Проблем који проживљаваш уствари те отвара. Отвараш се, шири се срце твоје, расте твоја савјест и пространост твога ума. Смјешташ у себе нове ствари, постајеш флексибилан.

Да би дошло ново у твој живот, треба да оде старо. Понекад управо повлачење тог старог узрокује узнемиреност. Када на примјер избациш тросјед из твог дневног боравка, настаје проблем. А, док га гледаш, говориш – нека га, не помјерај га, да не правимо сад неред, остави га ту како јесте. Желиш да промијениш свој живот а говориш остави тако како јесте. Е, не може тако – остави како јесте.

Да би се промијенио наш живот и да би дошли другачији дани у наш живот, треба да се десе та преуређења, која врло често долазе кроз врло динамичне догађаје, веома тешке, усудићу се да кажем и врло трагичне који наносе и бол. Одвајање наноси бол, оставља трагове, али не, другачије не иде. Оно што ће те спасити тада, јесте да твоја душа буде флексибилна, односно да се не противиш вољи Божијој и току ствари. Тако како живот доноси ствари, тако теци и ти, теци, настави да течеш, да корачаш, као што и вода у ријеци тече и не иде у супротном правцу. Баш због тога што не иде у контра правцу, не постоји ни проблем. Због тога постоји такво комотно кретање. Проблем настаје када неко контрира, када жели да иде против Бога, против живота, против догађаја.

Дакле, прво је да се крећеш са животом, а друго је да имаш вјеру. Да на ствари и догађаје гледаш са вјером. Вјера значи да гледаш на догађаје који још нису дошли као да су већ ту. И да то што гледаш буде оно оптимистично. Да гледаш свјетлост Христову и да говориш – Да Господе Исусе Христе дођи!

Чекам, дакле, кроз ову муку свјетлост Христову, а не мрак пакла, не безнадежност, не очајање. Инвестираћеш и ставићеш сав свој новац (мислим на инвестицију твоје душе) на свјетлост. Инвестираћеш у свјетлост, на то ћеш да се ослониш и рећи ћеш: – Из овога ће нешто добро изаћи. То ми је говорио један мој пријатељ који има пуно дјеце, када се нашао у проблему приликом рођења једног дјетета, болест је била у питању. „Дошао нам је поново један поклон, спакован наравно у тужан омот, али чекам а видим благослов који ће ускоро доћи. Нешто добро ће доћи.” Гледао сам један филм који је приказивао неког у Америци коме је горјела кућа, а тамо су куће саграђене од гипсаних плоча и картона, не од бетона као овдје у Грчкој. Док су други безнадежно гледали, он је имао склоност да гледа оптимистично на ствари, говорећи: – Ово је нешто најбоље што је могло да ми се догоди. Тако ћу једино моћи да одпутујем гдје сам желио, у тропске шуме и да урадим нека истраживања. Никада се нисам одвајао одавде, односно никада се нисам мрднуо из удобности моје куће, сада са овим пожаром је прилика да одем тамо гдје сам желио. – Видио је трагедију као једну велику прилику да уради нешто друго. И свака трагедија у нашем животу, видјећеш након неког времена, може да се развије веома повољно и врло благословено за ствари које се тичу твог живота, и да донесе нешто добро за твоју душу, за тебе, на твоју радост.

Због тога, научи и ти да гледаш иза запаљених колиба као Свети Јован Кавсокаливит. Да видиш како се отвара бољи поглед на небо, већа радост у твојој души, већа снага у твом срцу. Нека те не ломе проблеми, него нека те оснажују. Буди спреман за боље које долази и које већ сада јесте присутно у твом животу. Имај очи да то видиш.

Са грчког превела Анђелка Р

#АндрејКонанос, #АрхимандритАндрејКонанос, #AndrejKonanos, #ArhimandritAndrejKonanos, #благослов, #blagoslov,