СЛОВО О БЛАЖЕНОМ ЈУРОДСТВУ ХРИСТА РАДИ И О НАЈВЕЋЕМ СМИРЕЊУ КОЈЕ СЕ ИЗ ЊЕГА РАЂА, И КОЈЕ СА СОБОМ ДОНОСИ ДУХ БОЖИЈИ И НЕБЕСКУ БЛАГОДАТ - 1део

Христа ради јуродиви, мудри по Богу и безумни у очима света, изнутра су били свети а споља су деловали као неуравнотежени. Користећи свету притворност и освећену глуму, успевали су да
понизе „мрске” маске и да презру људски „его”, одакле потиче свако зло. Овим светим методом поразили су самољубље и задали тежак ударац славољубљу и свакој световној извештачености и разметљивости.

Било је много таквих на Светој Гори. Непознатих нама, али познатих Богу. Невидљивих за људе, али видљивих за ангеле.

Преподобни Максим Кавсокаливит дошао је у светогорску пустињу 1320. године. Било је то уистину пусто место.

Будући да Свети Максим није желео да покаже своју врлину - сагласно речима помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно (Мт 6, 6) - користио је свети метод безумности који, посредством добровољног самопонижења, води највећем смирењу, бестрашћу и светости.

Док се Свети Максим подвизавао у умној молитви и узносио до најузвишенијег созерцања, спаљивао је своју каливију од прућа, а затим градио другу да би и њу спалио. Због тога су га и прозвали „Кавсокаливит”[1], а ову област Кавсокаливија. Многи су, не познавајући овог човека, говорили да је умоболан и прелешћен.

Поред тога што се подвизавао у јуродивости Христа ради, одликовао се и потпуном нестјажатељношћу. Он апсолутно ништа није поседовао: ни оруђе, ни одећу, па чак ни једну једину иглу. Живео је као птица небеска, у апсолутној безбрижности и преданости Господу Богу.

---------------------

1. „Паликућа", дословно: „онај који спаљује каливије, тј. колибе" (прим. прев.).

***

Кесарије Дапонте приповеда нам о Христа ради јуродивом монаху Фотију, који се упокојио 1768. године:

„Фотије је био убог, бескућник и босоног. Имао је само једну мантију. Претварао се да је љутит, чинио је безумне ствари. Одсецао је косу и браду, носио венце од лишћа и цвећа, опасивао се рогозом. Имао је дрвени мач и дрвени чекић. Међутим, говорио је разборито и пророчки. Израђивао је дрвене кашике и продавао их веома јефтино. Ако би неко давао више новца, није прихватао. Често је живео од милостиње других. Живео је у стаблу једног великог платана.

Непрестано се молио и изговарао „Богородице Дјево”.

Упитали су га да ли је некад видео Пресвету Богородицу и он је без оклевања одговорио: „Често... видео сам Портаитису...”, иако никада није био у манастиру у којем се налази Портаитиса.”

Старечник 
#Старечник, #Starecnik,#јуродиви, #jurodivi,