1. Очима је угодно да посматрају мирно море како се блиста и
сија јасном светлошћу, док његова глатка површина одражава блесак светлости.
Међутим, много је пријатније не само видети Цркву, него и говорити у њој,
сабраној у Богу, ослобођеној пометње, тајанствено озареној божанском светлошћу
и устремљеној ка том Блистању и рукама и очима, и свим осећањима и мислима.
Пошто ми је благодат Духа данас подарила да угледам тај прекрасни призор, као и
вас који сте даноноћно присутни у храму Божијем, старајући се да му приступите
без икаквог
2. Постоје, браћо, и друге врсте рђавог преједања и опијања,
али оне не долазе нити од јела и пића, нити од наслада које од њих потичу, него
од гнева на ближњег, од мржње и злопамћења, као и од сваког оног зла које они
рађају, о чему и Мојсеј говори у песми: Вино је њихово отров змајевски и
неизлечиви јед аспидин (5. Мојс. 32; 33). Зато пророк Исаија каже: Тешко онима
што су без вина пијани (Иса. 28; 1) и саветује, говорећи: Немојте постити
будући у свађи (Иса. 58; 4). Онима који у таквом стању посте, он као да говори
у име Господње: То ли називаш постом угодним Богу – кад повијеш врат свој као
срп? Зато одвраћам очи своје од вас кад ширите руке своје к Мени, и када
умножавате молитве своје, Ја не слушам (Иса. 58; 5,1; 15).
3. Према томе, пијанство такве врсте, које потиче од мржње и
које је, више него било шта друго, разлог да се Бог одврати од нас, ђаво
настоји да изазове код оних што се моле и посте. Он их подсећа на сагрешења
других људи према њима, подстиче их на злопамћење и оштри им језик за клевете. Он
при том чини да се уподобе оном човеку којега Давид описује како се моли
преиспуњен злобом: Смишљаш безакоње по цео дан, неправду је смислио језик твој,
као бријач оштар учинио си превару (Пс. 51; 3-4). Давид моли Бога да га избави
од таквих људи, говорећи: Избави ме, Господе, од човека злога, и од мужа
неправедног ослободи ме… изоштрише језик свој као у змије, отров аспидин је под
уснама њиховим (Пс. 139; 1,3).
4. Молим вас, браћо, да ми, у време поста и молитве, од срца
опростимо ако смо некад уистину имали или мислили да имамо нешто против некога
и да сви пребивамо у љубави. Осим тога, мислимо боље један о другоме,
подстичући се узајамно на љубав и добра дела. Говоримо добро једни о другима и
у самима себи расуђујмо и размишљајмо о ономе што је добро пред Богом и пред
људима, да бисмо постили похвалним и беспрекорним постом и да би молитве које
упутимо током поста биле Богу угодне, како бисмо Га по благодати на доличан
начин називали Оцем и могли одважно да Му кажемо: Оче, опрости нам дугове наше
као што и ми опраштамо дужницима својим (Мт. 6; 12).
5. Постоји, опет, и друга недолична ствар коју злонамерник
током поста и молитве полаже у наше душе. То је преузношење, које је у себи
носио и онај фарисеј: премда је постио и молио се, вратио се (са молитве) без
плода (досл. празан). Ми пак, знајући да је нечист сваки који је надменог срца
и да га Бог не прихвата, и знајући да смо дужници Богу у многим и великим
стварима и да враћамо тек најмањи део дуга, занемарићемо оно што је иза нас као
сасвим ништавно и стремићемо оном што је испред нас, постећи и молећи се
скрушеног срца, уз самопрекоревање и смирење, да би и наш пост био чист и
богоугодан, и да би у храму Божијем владали пажња и будност.
6. Други начин деловања лукавога, који чини да наш труд
поста и молитве буде бескористан, састоји се у томе да нас убеди да то чинимо
(тј. да постимо и да се молимо) из славољубља и лицемерја. Зато Господ у
Еванђељу саветује, говорећи: Уђи у собу своју и, затворивши враша своја, иомоли
се Оцу своме Који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби
јавно (Мт. 6,6).
7. Он то не говори зато што нам заповеда да се отуђимо од
сабирања у храму, од (заједничке) молитве и псалмопојања. У том случају не би
Му Псалмопојац – пророк говорио: Усред Цркве хвалићу Те (Пс. 21; 23),
Исповедаћу Те и хвалити међу народима, Господе, псалмопеваћу Ти међу
незнабошидма (Пс. 56; 10) и Завете моје испунићу пред онима који Га се боје
(Пс. 21; 26), а нама: Уцрквама благосиљајте Бога (Пс. 67; 27) и Ходите,
поклонимо се и припаднимо Њему и плачимо пред Господом Створитељем нашим (Пс.
94; 6). Време нам не дозвољава да сада наведемо и друге, још узвишеније
примере. Господ, дакле, поучава да се молимо у самоћи, у својим кућама, па чак
и на својој постељи. подстиче нас да се молимо Богу и у цркви, као што молитва
која се твори „изнутра“, тј. умом, подстиче да се молимо и уснама. Онај пак
који хоће да се помоли само онда када уђе у храм Божији, али ни код куће, ни на
путу, ни на трговима не мари за молитву, неће се истински молити ни онда кад се
нађе у храму Божијем.
8.То показује онај што после речи: Готово је (приправно је)
срце моје, Господе, додаје: Певаћу и псалмопојаћу у славу Твоју (Пс. 56; 8) а
на другом месту каже: Када бих Те спомињао на постељи мојој, у јутрима бих
размишљао о Теби (Пс. 63; 7). Речено је, међутим, и следеће: А када постите,
каже Христос, не будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се
покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју. А ти када
постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш,
него Отац твој Који је у тајности; и Отац твој, Који види тајно, узвратиће теби
јавно (Мт. 6; 16-18).
9. О, какво неупоредиво човекољубље! Господ нам је овим
речима сада објавио пресуду и одлуку која ће се пројавити на будућем суду, да
бисмо још овде задобијали бољу пресуду и бољи удео. Онима који живе
славољубиво, а не према Његовим заповестима Господ ће изговорити речи које су
сагласне с оним што сад говори: „Примили сте своју награду током свога живота“
као што је и Авраам, према еванђелској параболи, рекао оном богаташу у пламену:
Примио си добра своја у живошу своме (Лк. 16; 25). Онима пак који се
подвизавају у врлини имајући само Њега у виду, Он каже да ће им узвратити
јавно, тј. да ће им пред оним општесветским сабором (досл. призором) узвратити
благословом, наследством, радошћу и непорочним и вечним наслађивањем. Онај Који
жели да се сви спасу и да дођу у познање истине, не жели да неко буде лишен
овога наследства, због чега, као што сам рекао, сада објављује Своју
непристрасну и непроменљиву пресуду, показујући да су синови Божији само они
што су презрели људску славу.
10. Због тога Он казује о овоме и о другоме, говорећи: Отац
твој, Који види тајно, узвратиће тебијавно, да би оне што су презрели празну и
људску славу учинио Својим синовима и санаследницима и да би их показао као
такве. Оне друге ће, међутим, уколико се не покају, лишити усиновљења. Господ
ово говори зато да наша молитва и пост не би били видљиви за људске очи, услед
чега од њих не би било никакве користи: догодило би се да одважно истрајавамо у
труду молитве и поста, а да се лишавамо награде за то! Говори нам да намажемо
главу уљем и да умијемо лице, тј. да се не трудимо да будемо бледи, прљави и
суве главе, као да смо измучени. постом и као да презиремо тело, због чега
бисмо добили похвалу од људи. Тако су услед славољубља поступали фарисеји, због
чега су праведно отуђени од Христове Цркве, и Господ строго забрањује да их
подражавамо.
11. Ако неко узвишено каже да се овде мисли на главу душе,
односно на ум као на њен владајући део и да лице овде означава маштовити део
душе (уобразиљу) у којем се налази постојано средиште оних утисака (досл.
дејстава) која потичу од чула, онда је добро ако, док постимо, помазујемо главу
уљем, тј. ако свој ум учинимо милосрдним, и ако умијемо своје лице, тј. своју
уобразиљу, од срамних и нечистих помисли, од гнева и сваког лукавства. Такав
пост, који се савршава на такав начин, не протерује и не посрамљује само све
рђаве страсти а заједно са њима и подстрекаче и творце ових страсти, односно
демоне, него и поснике придружује добрим ангелима и преображава их у ангеле,
чини да ангели буду њихови чувари и побуђује их (ангеле) да им помажу и да буду
њихови сатрудници.
12. У старини се, код оне тројице младића у Вавилону,
украшених истим таквим уздржањем и постом, показало да је заједно с њима у
пламену и четврти, који их је сачувао неповређенима и чудесно их орошавао. На
сличан начин је пред Данила, који је упражњавао вишедневни пост, стао ангео,
умудрујући га и предсказујући му будуће догађаје. Другом приликом, када је он
(Данило) молитвом и постом затворио уста лавовима, ангео је са великог
растојања пренео кроз ваздух пророка, који му је донео храну. Тако ће и у нама,
који заједно упражњавамо телесни и духовни пост и молимо се, уз садејство
добрих ангела бити погашен огањ телесних жеља, гнев ће бити укроћен као они
лавови, и бићемо причасни пророчкој храни са надом у будућа добра, вером и
умним созерцањем, биће нам дато да газимо змију и шкорпију и сву силу ђаволску.
13. Пост који није такав и који се не савршава на такав
начин сродан је злим ангелима: њима је својствено гладовање (досл. неузимање
хране, грч. агрсхрш) повезано са гневом и мржњом, са гордошћу и противљењем
Богу. Због тога ћемо им се супротставити, будући да смо ми послушници и
служитељи Добра, јер не ратујемо против крви и тела, каже апостол, него против
поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у
поднебесју (Еф. 6; 12). Ми не можемо да им се успротивимо искључиво постом,
него ћемо, за своју заштиту, користити и оклоп праведности, шлем спасоносне
милостиње, штит вере као и мач Духа, најмоћнији у одбрани, а то је нама
упућена, спасоносна реч Божија. На тај начин, треба да водимо добру битку, да
сачувамо чврсту веру и да погасимо стреле лукавога и да, показавши се у свему
као победници, задобијемо небеске и неувеле венце, радујући се заједно са
ангелима у Самом Христу нашем Господу.
14. Њему приличи свака слава, власт, част и поклоњење са
беспочетним Његовим Оцем и свесветим, благим и живототворним Духом, сада и увек
и у векове векова. Амин.
Преузето из књиге „Господе, просвети таму моју“, Београд
2005.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
#ГригоријеПалама, #светиГригоријеПалама, #Grigorije Palama, #svetiGrigorijePalama,
Нема коментара:
Постави коментар