Дођи и види!

Пише: Марица Никитовић

Ја, слушкиња Божија, желим да посвједочим истину свјесна незнатности и заплетености мисли у овој бурној животној брежини.Не припада ми да се у полет упуштам и да вас својим
мислима заговарам, јер ми имамо достојне пастире, а моја је дужност послушање.

Зато опростите мени грешној што себи дадох слободу, да пред вама, браћо моја драга, подијелим и исповиједим муку моју.

Моје су ријечи потекле и из осјећања дужности према онима који нису више овдје, са нама, на земном шару, али јесу уз нас, и јесу у Христу са нама.

Данас је наша стварност један тренутак у времену који ће ући у историју Црне Горе и који у многоме подсјећа на слике страдања и прогона Христове Цркве, јер и данас, у једној тамној и хладној ноћи, o Божићном посту, пред саму зору када пјетао закукуриче, донијет је безакони закон који је ономад разапео Христа. И данашњи безаконици узвикују:“Распни га! Распни!“

И устаде Црна Гора као што устаде Четвородневни Лазар када га позва Бог: „Устани, Лазаре!“

И Лазар крену у Крсни ход!

И видјевши ову милост и љубав Божију, вјерујем да и ми, гледајући литије и учествујући у њима ради одбране светиње, вјере, Цркве и слободе, можемо осјетити дух неких давно минулих времена који се сада пројављује из заборављених сјећања, из дубине срца нашег бића.

Дођи и види како Часни Крст разгони мећаве, а иконе и литијске заставе свјетлошћу свијетле, док свештенство и монаштво и ријеке народа већ плету горске вијенце по Црној Гори, будећи наду у вјечно спасење. И кад народ Божији у литије крене, са планина, са свих гора, све до мора, одјекује ехо: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ! И тада, сви вјерујући можда имају исто сјећање – да су устали сви, и преци и потомци, да са нама ходају и Божији угодници бранећи Цркву на коју се одапињу стријеле и над којом се подижу тамни облаци.

И тај изабрани народ и дан данас у литијама ходи. А кад непрегледне литије којима краја нема, као што и нема, с брда према мору, и с мора у брда крену, загрлиће се под Острогом из кога извиру и у кога се уливају ријеке свих литија.

У Крсном ходу наш живот се од земне привезаности усправља ка Небу.

И нека ми Бог опрости што мој плитки ум покушава досегнути оне предјеле које осјећа надахнута душа, када у литији окрилати, јер Крсни, није исто што и земни ход.

И праштајте мени грешној, јер понекад, занебеса се душа, заковитлају осјећања и сјећања, па се учини да нисмо у литији само ми, браћо моја мила, већ уз нас, нечујним, лаким, тихим кораком хода цијела васељена.

Дођи и види, Иконе ходају а народ иде њиним стопама.

Дођи и види, свака литија јесте путовање кроз вријеме и цјелокупна историја човјековог рода и српског народа однекле се пројављује у њој.

У литији откривају нам се сјећања од постања и првобитног гријеха и Адамовог и нашег, исти је то гријех, па до библијских прича и слика које су дио и нашег живота.

Дођи у види, у свакој литији изабрани народ дочекује Христа, као што смо га и ми у литији на Божић дочекали са братским загрљајем и поздравом: Мир Божији,Христос се роди! Ваистину се роди!

Дођи и види, васкрсење народа чију радост препознајемо као радостан дан из дјетињства или неког давно изгубљеног и заборављеног времена и та нас радост на трен загрли и угрије озеблу нам душу.

И тада, у молитвеном кораку кроз вријеме и вјекове, видимо како идемо право у сусрет онима који су нас учили да корачамо, који су нас држали за руку да не паднемо, ка онима који су нас тјешили када заплачемо и ка онима који су животима одбранили светиње и своје животе уградили у олтаре.

Дођи и види, Крсни ход је светосавски ход којим се стиже од Црне Горе до Свете Горе. Тим путем доћи ћемо на свето Косово и пролазити све сеобе Србаља, обићи васколику српску земљу, стићи ћемо до Јерусалима, зна Свети Владика пут, увијек је светим земљама ходио, па преко Русије на Цетиње и за тили час ето нас у Бар, па Крст носећи правац на Румију!

Дођи и види, Крсни ход је Луча Микрокозма Тајновидца у чијој свјетлости проналазиш себе.То је пут свјетлозарни којим су корачали наши преци и који морамо сачувати да би њиме ходили и наши потомци.То је једини пут којим ћемо знати да се вратимо кући.

У Крсном ходу ми чујемо глас Владике са Ловћена, молитва његова у наша срца заувијек је записана :Боже драги,који све управљаш, /

Проведри ми више Црне Горе, / Уклон’ од ње муње и громове. И опет и опет ми сви у глас: Оче наш!

Ходите, Крсни ход је наше Вјерују!

Ходите, Крсни ход је Символ вјере!

Ходите, Крсни ход је Даваоц живота!

Дођи и види, Крсни ход је наша исповијест у којој се кајемо за сва наша сагрешења и за гријехе свих који су се о Тебе, Боже наш огријешили.

Црна Гора,

Покајница и мученица ,

Перјаница и свјетлосница,

Чуваркућа светиња Острога ми и Цетиња, и Ловћена ,

И Мораче и Румије, свих богомоља и литургије,

Не да на светиње Црне Горе и Србије,

Косова и Русије, Свете Горе и сваке монашке келије!

Не да на Православне Лавре, не да на пештере и ските!

У Крсном ходу чува се име српскога рода!

У Крсном ходу

Све што дише говори:

„НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ“

Аутор је професорица српског језика и књижевности у барској Гимназији

Извор: Митрополија црногорско-приморска

јан 24, 2020  

#недамосветиње, #nedamosvetinje, #литија, #litija,