У логору је било овако: Седиш у неком углу и понављаш себи:
- Ја сам прах и
пепео. Господе, узми моју душу!
Душа ти се
одједном вазноси на небо и видиш Бога лицем к лицу. Али не можеш да издржиш, па
му говориш:
Затим поново
сатима седиш и понављаш у себи:
- Ја сам прах и пепео. Господе, узми моју душу!
И - опет те
вазноси Господ...
Укратко, сав живот
који ми преостаје дао бих, када би то било могућно, за један сат боравка у
Дахауу.Сећајући се боравка у Дахауу, причао би владика често и ово:
**Прилазили су ми
тамничари и, подсмевајући се, питали ме:
- Верујеш ли ти да је Исус Христос био Бог?
- Не - одговарао бих им.
Они би на то
почињали да се смеју и да ме опет запиткују:
- Ти, дакле, више не верујеш?
- Не верујем, него знам - гласио је мој одговор.
Они би,
раздражени, одмах одлазили.
Свети Николај Жички
Припремила Славица Стефановић
#логор, #светивладиканиколај, #svetivladikanikolaj, #logor, #светиниколајжички,
Припремила Славица Стефановић
#логор, #светивладиканиколај, #svetivladikanikolaj, #logor, #светиниколајжички,
Нема коментара:
Постави коментар