Београђанима вероватно најпознатији бескућник, Драган чије презиме не знају ни они који су га често виђали, умро је пре два дана. Његово тело пронађено је на Топчидеру управо онако како га
суграђани памте - умотано у кесу, због чега је добио надимак Човек-кеса.
Неки кажу да је био школовани уметник, други да је одбијао сваку помоћ која му је нуђена, али заправо о њему мало ко зна нешто са сигурношћу. Иако смо га сви "познавали".
Становници престонице памте га по звуку које су кесе и најлона у које је био одевен. Виђан је како спава дворишту Ликовне академије, нагађали су када нађу кесе да је преноћио у кућици за децу у Топчидерском парку, ноћу се завлачио у напуштену полусрушену кућу близу Газеле.... Можда сте га и ви некада срели.
- Ја га виђам годинама у Руској, Косте Главинића, Васе Пелагића, зову га и Кесамен. Потпуно миран тип, не прича, а нико се никад није пожалио на њега. Те сандале од флаша шкрипе кад хода, летос сам га пре чула, него видела - један је од коментара на друштвеним мрежама објављен након вести да је умро.
Преминуо је 13. јануара у парку у близини Улице Аугуста Цесарца на Топчидеру. Репортери "Блица" На лицу места, у парку, затекли су остатке хране, гомилу кеса и смећа, те је очигледно да је овде често боравио.
Остају питања: Како је завршио на улици? Зашто му нико није помогао? Зашто је одбијао помоћ која му је, кажу, нуђена много пута? Одговоре на ова питања вероватно никада нећемо сазнати, али захваљујући фотографу Северу Золаку можемо да завиримо у делић његовог живота.
Золак каже да о њему није знао много, осим да се звао Драган. Фотограф је својим објективом забележио како су изгледали дани Човека-кесе у "његовом дому" - на београдском асфалту. Опширније погледајте у галерији која је пред вама.
Извор: Блиц
#човеккеса, #covekkesa, #covek_kesa
суграђани памте - умотано у кесу, због чега је добио надимак Човек-кеса.
Неки кажу да је био школовани уметник, други да је одбијао сваку помоћ која му је нуђена, али заправо о њему мало ко зна нешто са сигурношћу. Иако смо га сви "познавали".
Становници престонице памте га по звуку које су кесе и најлона у које је био одевен. Виђан је како спава дворишту Ликовне академије, нагађали су када нађу кесе да је преноћио у кућици за децу у Топчидерском парку, ноћу се завлачио у напуштену полусрушену кућу близу Газеле.... Можда сте га и ви некада срели.
- Ја га виђам годинама у Руској, Косте Главинића, Васе Пелагића, зову га и Кесамен. Потпуно миран тип, не прича, а нико се никад није пожалио на њега. Те сандале од флаша шкрипе кад хода, летос сам га пре чула, него видела - један је од коментара на друштвеним мрежама објављен након вести да је умро.
Преминуо је 13. јануара у парку у близини Улице Аугуста Цесарца на Топчидеру. Репортери "Блица" На лицу места, у парку, затекли су остатке хране, гомилу кеса и смећа, те је очигледно да је овде често боравио.
Остају питања: Како је завршио на улици? Зашто му нико није помогао? Зашто је одбијао помоћ која му је, кажу, нуђена много пута? Одговоре на ова питања вероватно никада нећемо сазнати, али захваљујући фотографу Северу Золаку можемо да завиримо у делић његовог живота.
Золак каже да о њему није знао много, осим да се звао Драган. Фотограф је својим објективом забележио како су изгледали дани Човека-кесе у "његовом дому" - на београдском асфалту. Опширније погледајте у галерији која је пред вама.
Извор: Блиц
#човеккеса, #covekkesa, #covek_kesa
Нема коментара:
Постави коментар