МУДРОСТ И ДОБРОТА

4. / 17. септембар

Св. пророк Мојсеј Боговидац

Ваша Светости, Црква нас, понављајући речи Господње, позива да будемо словесне овчице Христове. Али, како да питоме овчице опстану међу агресивним вуковима овога света?

Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овде Његове.

А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Змија је мудра, јер чува главу. Иако јој одсечеш реп, сачувала је главу. Мудра је, јер избегава вешто све опасности. Голуб је принцип безазлености, доброте.

Треба развијати мудрост Богом данау, све више, а упоредо са тим развијати и доброту. Јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост. Мудрост ће нас сачувати да не останемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми сами не постанемо вуци.

Ум даје светлост, он је наше унутрашње око, али је он хладан. А доброта је топла, али слепа. Успостављање равнотеже у развоју ума и доброте је суштина.

Још увек нам фали равнотежа између ова два принципа.

Често смо се понашали као голубови, не схватајући да живимо у времену у коме има многоо више змија него голубова.

Свети Патријарх Српски Павле