НАСУШНА ПОТРЕБА ЗА ПЕШАЧЕЊЕМ

13. / 26. септембар

Св. свештеномученик Корнилије

Ваша Светости, људи Вас често виђају на улици како пешке идете тамо где сте се упутили. Једни кажу: „Добро је што Патријарх иде као и сви други људи“, а други, „Није у реду да Патријарх пешке иде улицом, јер то умањује његово достојанство“. Има и трећих, злонамерних који кажу: „Ма пусти га, прави се лажно скроман!“ Зашто волите да пешачите?

Чуо сам да има људи који мисле да је пешачење нека моја поза. Један човек ми на улици рече: „Разумем ја да је понекад народ потребно зачудити...“

Мени је тако схватање потпуно страно, као и Хришћанству.

Људи можда и не знају да сам ја родом са села, да сам после рата дуго живео у крају где није било јавног превоза па се најчешће морало ићи пешке. А и када је било возила, манастири су готово увек остајали далеко од главних путева.

У овом данашењем времену сви смо заборавили да је човекова насушна потреба да пешачи, да плућа прочисти и ноге раздрма.

Годинама сам се навикава да пешачим и то ми не представља никакву тешкоћу. А људи као људи, тумаче све према свом мишљењу.

Свети Патријарх Српски Павле