Св. великомученик
Прокопије
Ваша
Светости, није ми увек лако да се молим. Некад сам расположен за молитву, а
некада потупуно нерасположен.
Изговарам речи молитава, али ништа не осећам у срцу, ум ми лута негде другде. Да ли тада треба да престанем да се молим па да наставим касније, када се духонво саберем.
Изговарам речи молитава, али ништа не осећам у срцу, ум ми лута негде другде. Да ли тада треба да престанем да се молим па да наставим касније, када се духонво саберем.
Неки
човек ми је рекао да [када се моли] нема уиљења, нема таквог осећања срца. Ја сам му рекао да настави
да се тако моли, и да ће осећање [потом] по себи само доћи.
Свети
Јован Кронштатски, велики руски молитвеник почетком 20. века, морао је много да
путује, на молбе народа, да му духовно помогне.
У
неком граду, један од свештеника рекао му је: „Оче, мени је тешко мити се.“ А
он му је одговорио: „И мени је тешко, али вршим то као дужност, па ће онда доћи
и умиљење.“
Свети Патријарх Српски Павле
Нема коментара:
Постави коментар