Слава ПетроПавловог манастира у Херцеговини

Владика Григорије: Не плашите се својих падова и слабости, запливајте морем Божје љубави

ПетроПавлов манастир у светој Херцеговини данас је прославио манастирску славу. Епископ диселдорфско-немачки г. Григорије служио је Божанску Литургију уз саслужење умировљеног Епископа
захумско-херцеговачког Атанасија и бројног свештенства. После читања Јеванђеља, сабраном народу беседио је Преосвећени Владика г. Григорије:

-Драги и благословени народе Христов, данас, на овај празник желим да вам кажем неколико речио о Светом апостолу Петру. Јер мало је на свету места тако богомданих да се говори о Светом Петру као што је то Херцеговина и у њој овај манастир утемељен на камену Петрове вере. Као што видите свуда около смо опасани петром (пπέτρα - камен). А између ових камених брда налази се поље и ми у њему пшеница и винова лозица. Да је свако место на свету благословено то нам је познато, а да је ово место благословено уверава нас управо овај дан и овај крај, ови гробови и ови виногради, овај дом богупосвећених и трудољубивих сестара.

-Свети апостол Петар нам, дубоко верујем целим својим животом, открива и сведочи управо то – да Бог воли и жели да спаси свакога човека. Јер ако је неко човек у правом смислу те речи са свим својим врлинама и манама онда је то у истину Свети апостол Петар. Зашто баш Петар? Стога јер се Петар љути. Петар плаче. Петар је слаб и колебљив, али је Петар и храбар и неустрашив. Храбар и неустрашив пред четом војника, а слаб је и кукавица пред групом која седи око ватре, а коју предводи нека жена. Петар верује пре свих и више од свих говорећи Господу: Ти си Христос син Бога живога. Али Петар се и одриче Христа узвикујући: Не познајем тог човека. Када је петао запевао, Петар се сетио своје издаје и греха и горко је плакао. Али је тај исти Петар и запливао ка Христу не гледајући на своју срамоту, нити на своју наготу. Христове речи: Љубиш ли ме Петре? потресле су његово биће до саме сржи и он у том тренутку три пута изговара: Господе ти знаш да те љубим, подсетио је владика Григорије и додао:

-Зашто вас данас подсећам на све ово, љубазна браћо и миле сестре? Зато јер овим желим сваком од вас и пре вас самоме себи да кажем следеће: Ако си у животу био слаб – ти си Петар. Ако си био храбар – ти си Петар. Ако си био веран – ти си Петар. Ако си био издјаник – опет си Петар. Ако си Богом надахнут – ти си Петар. Ако си био најобичнија кукавица – ти си Петар. Зато грешни човече, ако си све ово био у животу - ти си уистину човек. А ако си човек Христос те позива да кренеш са њим баш као што је некад позвао Светог апостола Петра док је још био рибар. Ако си своје слабости исповедао Христос те хвали као духом наученог. Ако си се пак одрекао Христа он се тебе одрећи неће никада. Ако желиш да ходаш по води он ће ти рећи: Дођи, чекам те. Ако га дозиваш: Господе, он ће ти се одазвати питајући те само једно: Љубиш ли ме?. И не, неће те питати зашто си учинио ово или оно, зашто си био слаб, кукавица или издајник, јер зна да си ти само човек кога он хоће да спасе.

-Колика је само слава Божја показана овом свету кроз поменути однос Христа Бога и Светог апостола Петра човека. И како нам се у том живом, динамичном и пуном обрта односу открива колико је Бог велики а човек слаб. Колико је човек колебљив а Бог милостив. Зато се сви ви данас верни народе на овај велики празник утешите, обрадујте се и небојте се својих падова и слабости, већ скочите у море Божје љубави и милости као што је Петар скочио у Генисаретско језеро и запливајте према Васкрслом Христу све време усредсређени само на једно једино: како ћете доћи до Христа и какав ћете му одговор дати кад вас упита Љубиш ли ме?. Стога се молите да у Вашим срцима буде толико вере и наде да можете као грешни човек Петар узвикнути Господе ти знаш да те љубим!, а онда ћете сести и ручати са Христом као бесмртници за трпезом његове вечне љубави, беседио је владика Григорије.

У току свете службе Божје у ПетроПавловом манастиру, у чин свештеника рукоположен је ђакон Ненад Живковић који ће бити на служби у Епархији диселдорфској и немачкој. Светој Чаши је приступило више стотина причасника, који су се причешћивали из више путира. Верни су, затим, у свечаној литији уз појање тропара извршили опход око манастирске порте. По повратку, испред храма Светих апостола Петра и Павла преломљен је славски колач, приликом чега су присутнима честитали манастирску славу игуман манастира Тврдош Сава и градоначелник Требиња г. Мирко Ћурић.

Извор: ТВ Храм