ТУЂ ГРЕХ НЕ МОЖЕ БИТИ ОПРАВДАЊЕ ЗА НАШ ГРЕХ

27. мај / 9. јун

Свештеномученик Терапонт Сардијски

Ваша Светости, да ли човек има право да почини грех ако је то једини начин да се одбрани од туђег зла  и греха? Шта ако у датој ситуацији нема другог начина?

Током свих ових ратова, Првог светског рата, па онда, двадесетак година касније, током Другог светског рата, па, после нешто мање од педесет година, и током овог рата увек је гинуло за слободу, за правду, за истину у нашем народу оно најискреније и надостојније, приносећи се на жртву и за свој народ и за своју веру.

Не кажем да смо сви ми који смо преживели то време, баш најбољи, али, у сваком случају, оно најспреније за жртву гинуло је, и сада видимо колико смо ми дорасли своме времену да представљамо српски народ, његову слободу, његову правду, његову истину, његов мир и његову заједницу.

Шта ће чеинити други и шта чине, то зависи од њих, али шта ћемо чинити ми, то зависи од нас. Да ли ћемо поступати као људи или нељуди - од нас зависи, поготову што, видећи како раде други, осуђујемо све оно што је неистинито и неправо, што није по правди Божијој и што је недолично хришћанског имена.

Па кад ми то осуђујемо, зар да ми то исто чинимо? Заиста ћемо бити још више осуђени, јер „они не знају шта раде“, а ми морамо да знамо шта радимо, по речи Господњој.

Свети Патријарх Српски Павле