Реч
је о необичном догађају који се десио старцу Порфирију док је још био
такорећи дечак. Био је присутан у цркви једне ноћи, скривен у углу, док
се велики старац Дима, Рус, пустињак, молио. Он је о томе говорио:
"..Једне зоре око 3.30, отишао сам у саборну цркву..није било никога. Сео сам испод неког степеништа и молио се. У неко доба видим улази у цркву високи монах, био је то старац Дима. Кад еј ушао осврнуо се лево и десно, да види има ли кога. Тада држећи у руци велике бројанице поче да метанише, клањајући се дубоко и брзо, говорећи стално:"Господе исусе Христе , помилуј ме.. и.. Пресвета Богородице, спаси нас." Ускоро је доспео у иступљење. не могу да вам опишем његово стајање пред Богом..Био је у благодати! Сав је блистао у светлости! На мене је одмах прешло његово молитвено сзање. Почео сам да плачем. како то да вам испричам!? Он ми је пренео благодат..То је била обузртост Богом. То се не може ибјаснити. Уопште се не може објаснити, чим покушаш, промашио си смисао..
После богослужења удаљио сам се у шуму. Био сам као у неком бунилу. У усхићењу сам раширио руке у виду Крста и викао: Слава Теби Боже!!! Руке су ми биле као скамењене, заједно са телом су твориле знак Крста.. у прсима сам осећао да ће ми срце искочити..Нисам то желео али сузе су ми саме излазиле из очију, био сам у узбуђењу због посете Божије. Нисам могао ни да певам, ни да мислим, ни да говорим.Једно је сигурно, старац Дима је на мене пренео благодатне дарове док се молио. Никад нисам пожелео благодатни дар, старци ми нису говорили ни да то постоји..
Негде око подне истога дана изашао сам испред цркве, сео на камену клупицу и гледао према мору. Погледао сам ка мору не и ли угледао моје старце јер су се у то време обично враћали. Видео сам их! Али заправо /не на мору/, него негде далеко, како силазе низ неке степенице! Тада сам схавтио да то видим натприродно. Био сам усхићен. Први пут у животу ми се десило тако нешто..." - Свети старац Порфирије
Нема коментара:
Постави коментар